Centurion - Српски Transcript

117 g. n.e. ... Rimsko carstvo se rasteglo od Afričke pustinje do Kaspijskog mora, ali... ... njegova najudaljenija i najdivlja granica je bila u severnoj Britaniji. U toj opasnoj zemlji, rimske trupe su se sukobile... ... sa strašnim otporom naroda znanog kao Pikti. Koristeći gerilsku taktiku i teren u svoju korist... ... uspeli su da zaustave invaziju. Rat je trajao gotovo 20 godina. Sada, Rim je izdao naredjenje da se izadje iz ćorsokaka po svaku cenu. Zovem se Kvintus Dias. Rimski sam vojnik. I ovo nije ni početak ni kraj moje priče. DVE NEDELJE RANIJE INČ-TUT-IL najseverniji garnizon na granici Dve godine na granici. Ovo mesto je guzica sveta. Čak i zemlja nas želi mrtve. Centurione Dias, previše je hladno za stajanje na straži. Nisam na straži. Samo se pitam šta je tamo. Patrole se vraćaju u zoru. Trebalo bi da odspavaš malo. Što smo duže ovde, dublje nam se hladnoća i vlaga uvlače u kosti. A kiša samo pojačava ujed severnog vetra. Dok gubimo hrabre ljude od zarazne šepavosti i promrzlina, kralj Pikta, Golakon šalje svoje ratne pohode da haraju duž granice. - Gospodo. - 'Veče, gospodine. Hladna noć na frontu. Moj otac je verovao, da bi stvarno pobedio neprijatelja, moraš ga poznavati bolje nego sebe. Ovog neprijatelja dobro znam. Izlažu se koliko im snaga dozvoljava, i ne daju se izvući u otvorenu bitku. Umesto toga, čačkaju po rani dok krvarimo, skrivajući se u senkama kao zveri, napadaju snažno i brzo a onda se povlače u noć. Kad svane zora, brojimo naše gubitke... ... i djubrimo zemlju našim mrtvima. Ovo je nova vrsta rata, bez časti i bez kraja. Brže! Brže! Markuse, jaši do Agrikole! Kapija. Mrdaj! Mrdaj, vojniče! - Gratuse. - Spasi se. Idi dodjavola! Treba sve da ih pobijemo. Ovaj bi mogao biti od koristi. Ide sa nama. Virilus! Virilus! Pobednik. - Tako treba! - Da! Opet! Dosta! Dobro si se borio, pij sada sa mnom. Septuse, još pića. Opet, Viriluse. Pijan si. Odvratno pijan. I ne previše pametan. Zar deset puta nije dovoljno da shvatiš kada si pobedjen? Proklet bio! Opet! Još jednom! Septuse, ti sudi. I čuvaj mi bok. Hajde! Hajde! - Virilus! Virilus! Virilus! - Pobedi ga. Virilus. Virilus. Gubitnik. Septuse? Šta čekate, naredjenje? Ulećite! Jebote, ovo brzo otrežnjuje! Kada će ljudi naučiti da se ne zajebavaju sa Devetom? Neki kažu da nije po pravilima da budeš vidjen kako piješ sa legijom. Septuse, prijatelju stari, zaboravljaju. Ja jesam čovek legije. - Vojniče, jesi li se borio? - Borba je moj posao. Imam poruku za vašeg generala. Pokaži mi gde je pre nego te išibam. Ko si ti? Lični glasnik guvernera Agrikole. Predlažem da sidješ sa konja i daš mi poruku... ... pre nego što ja tebe išibam! Generale! Bilo bi mi zadovoljstvo. Sva odsustva su otkazana. Agrikola mobiliše Devetu. Idemo u rat, Septuse. Obavesti izaslanike da podignu logor i obaveste ljude. - Izvinite, generale... - Odmah se vrati Agrikoli. Reci mu da krećemo za sat vremena. - Razumem, generale. Prokletnici! Vreme je za umiranje, rimljanine. Aeron. Gorlakon. Bio je farmer pre nego što su mu ubili ženu. Onda je ostavio plug i prihvatio se mača. Promenio je način borbe Pikta. Upalilo je. Preokrenuo je plimu, što ga je učinilo kraljem. Neću da izdam! Šta je Agrikola smislio za moj narod? - Proklet bio, Piktu! - Kada će poslati armije na sever? Ja sam vojnik Rima! Nisam izdajica! Upoznaj svog neprijatelja, sine. Rim će te naterati da krvariš zbog ovoga. Prvo ti, centurione. KARLAJL, štab Julijusa Agrikole, guvernera Britanije Nije me briga kako ćeš, samo ih zbriši. I dovedi mi Gerlakona u okovima. Guverneru, vi ste političar, ja sam prost vojnik. Ali nisam toliko prost da ne vidim da želite nazad u Rim. Moje kosti vapiju za Rimom. Ovo mesto je groblje za ambiciju. I ljude. I neću da žrtvujem svoje da bi bili pioni u vašoj igri. Jasno mi je. Budimo iskreni, generale. Osvajanje Britanije je izgubljena stvar. Jednim žestokim udarcem, mogli bi to da promenimo. Sa Devetom legijom pod vašom komandom, mogli bi da skršimo neprijatelja. Vi i vaši ljudi biste mogli da se penzionišete uz bogatstvo i slavu. Moji ljudi imaju i previše slave. Dovoljno da ne poslušaju direktnu naredbu? Pa... Da bi ubili zmiju, morate joj odseći glavu. Moram da nadjem Gorlakona. U tu svrhu, imam nešto posebno na umu. Generale Virilus, upoznajte Etejn, mog brigantinskog tragača. Ne može da govori, ali može da prati svakog na ovom tlu. Kunem se da je delom vučica. Izvinjavam se zbog teatralnosti, ali hteo sam da iskažem poentu. Robovi su bezvredni. Poverenje je neprocenjivo. Ne znam da li da se borim s njom ili da je... Nema je, nije gluva! - Imam svoje tragače. - Ne kao što je ona! Poznaje Pikte. Zna njihove običaje, zna njihova skloništa. Vodiće vas kroz planine. Zašto sedi tamo? - Gleda te cele noći. - Primetio sam. Ne skida oči sa tebe. Hej ti, dodji. Nema je, budaletino glupa. Nema jezik u ustima, budalo. Ne bih joj prilazio preblizu. Nema jezik, to je odlično, ima više mesta... za ovo. - Budi pažljiv. - Oh! Mislim da je to "odjebi!" na jeziku Pikta. Mora da je dobar tragač kad je uspela da nadje tvoju alatku. Mislim da je ljubav u pitanju. Moraću da prekinem sa mutavom za sada. Izvesti. Tri Pikta, jahači, i još jedan, zatvorenik, pešači. Mislim da je možda Rimljanin. Centurione Remus, povedi kolonu! Ostani dole! Ostani dole! Lezi dole! Ništa nećemo izvući od njega. Ne možemo uzimati zarobljenike na maršu. Znate šta treba. Glava ili pismo? Glava. Pobedio sam. Izvini, drugar. Naredjenja su naredjenja. Hej? Hvala bogovima da ste me našli. Ne zahvaljuj bogovima. Zahvali njoj. Etein, naš izvidjač, Pikt. Ona te je pronašla. Kako se zoveš, vojniče? Ja sam Kvintus Dias. Zamenik komandanta. Inč-tut-il granični garnizon. Izvinjavam se što nismo stigli ranije. - Jeste li vi zamena? - Ne baš. Ja sam Titus Flavije Virilus. Komandant Devete legije. Ovde smo da vodimo rat. Onda ćete ga i imati. - Generale. - Centurione Dias. Sad već ličite na Rimljanina. Kako se osećate? Ogrebotine i modrice, gospodine. Ništa što neće zarasti vremenom. Ponekad postoje ožiljci koji se ne vide. Pobegli ste iz kandži Gorlakona. Ali moram da vas zamolim da se vratite sa nama u lavlju jazbinu. Najbolje je vratiti se u borbu, generale. - Tako bi rekao vojnik. - Gladijator. Moj otac je bio Scipion Dias. Gledao sam borbu kojom je sebi osvojio slobodu. Bio je veličanstven. Naučio me je kako da se borim, kada da biram svoje borbe. Dodjite da upoznate ljude. - Septuse. - Gospodine? Dajte čoveku piće. Mislim da je zaslužio. Pridružite nam se. Ugrejte se. Popijte zaradjeno piće. Hvala. Sutra ćete jahati pored mene. Možda me naučite nešto o gostoprimstvu Pikta. - Taks. Botos. - Gospodine. - Septuse, idem u obilazak. - Gospodine. - Dobro veče, generale. - Ni reč ne razumem ove Pikte. Ako me uhvate, gotov sam! Nikada nisam video generala koga toliko vole njegovi ljudi. U treningu, on nam je učitelj, u gozbi, on nam je otac, u redovima, on nam je brat. A u borbi on je Bog kome se molimo za spas. Gde ste to pročitali? Zapisano je na klozetu, gospodine. - Verovatno je sam napisao. - On je bezobziran prokletnik. I umro bih za njega bez oklevanja. To je klopka! Kolona! Formiraj se! Brzo! Požurite! Sjašite! Odvedite konje pozadi! Skupite se! Brzo! Mirno, momci. Štitovi! Pripremi se! Šta god da izadje iz te magle, momci, održaćete liniju. Kvintuse, odjaši nazad. Reci centurionu Remusu da povuče kolonu natrag. - Napravi mesta. - Pazite i dalje! Spremite se! Pazite. Drži liniju! Oduprite se! - Kvintuse. - Botos. - Uspeli ste. - Da. Ovaj čovek mi je spasio život. Brik, ovamo. - A general? - Ne. Moramo dalje. - Možete li? - Da. Hajdemo. Krenimo dalje. U haosu bitke, kada tlo pod vama postane klizavo od krvi, povraćke, pišaće, i iznutrice prijatelja i neprijatelja postanu slične, lako je okrenuti se bogovima spasenja. Ali vojnici su ti koji se bore i oni su ti koji umiru. A bogovi tu nikada ne okvase noge. - Taks. - Hvala bogovima da su neki od nas uspeli. Samo ti? Makros, druga kohorta. Leonida, mladji izvidjač i potrčko. - Samo smo mi ostali? - Nadmudreni smo. To je sve. Vreme da idemo kući. Treba da nadjemo generalovo telo. Zaslužio je bolji grob od ovoga. General je živ. - Siguran si? - Video sam da ga odvode u okovima. - U kom pravcu? - Na sever. - Onda idemo na sever. - Ići ćete za Piktima? Imaju patrole koje češljaju šume za preživelima. To je kao da sami sebi prerežemo grlo. Ako je general živ, to nam je dužnost. - Otkud si ti izašao? - Iz kuhinje. Odlično uradjeno, vojniče. Zovem se Tarak. Nisam vojnik, samo kuvar. Ne više. Snadji se kako umeš, za namirnice i oružje. Odbacite oklope. Putovaćemo olakšani. Sranje! Taj Makros ume da trči. Bio je trkač maratona pre nego se pridružio vojsci. - Otkud to znaš? - Mi spremamo hranu, mi znamo sve. U zaklon. Znao sam da ne treba da verujemo onoj kučki. Znam gde vode, generala. Krenimo. Ovuda. Pećina. Penjite se uzbrdo. Penji se! Evo, malo hrane. Ne! Kape mrtvaca. Ubijaju za minut. Neuvežbanom oku izgledaju slično ovima, koje su ukusne. Hvala. Tarak. Ti si Asirac, zar ne? Da. Ali to mi nije pravo ime. Dato mi je. - Kako se stvarno zoveš? - Sumnjam da bi ga izgovorili. Potiče iz planina Hindukuša gde sam rodjen. Leonida, jel' tako? - Otac mi je bio Grk, gospodine. - Pridji bliže vatri. - Odakle si ti, Botose? - Iz armije. To je sve što oduvek znam. Pokupili su me sa ulice, obučili, pokazali da mogu da budem neko. Reci mi onda, Botose, osećaš li se bolje ili gore? Makrose? Pobegao sam iz Numidije da sačuvam život. Nisam prestao sve do Grčke. Tamo sam se trkao iz sporta. A sada se opet trkam za život. Svi smo daleko od svojih kuća. Ovo je trebalo da mi bude poslednje. Još uvek može da bude. Bacio sam oko na farmu u Toskani gde sunce greje kožu. Brik... Kakvo je to uopšte, ime? Skraćeno od... Ubrikulijus. Tvoja majka mora da je bila... mudra. Bila je jebeni komedijaš. Znači " Brik". Odspavajte. Ja ću prvi na stražu. - Generale. - Gde su moji ljudi? Sa tvojim bogovima. Izdajice! Odgovorila bi ti na to, ali ne može da govori. Znaš li zašto? Bila je samo dete kada je došla kod nas tražeći utočište. Njeno selo je poklano za kaznu zbog otpora rimskoj vlasti. Da postave primer, oslepeli su joj oca. Silovali njenu majku sve dok nije preklinjala da umre. Etein je bila prisiljena da gleda... ... pre nego što je i sama silovana. I na kraju su joj odsekli jezik da ne može da priča o zločinima... ... krvave rimske imperije. Dolutala je na sever i došla kod nas za utočište. Podigli smo je i učinili je jednom od nas. A kada je porasla, poslali smo je natrag k vama, kao lažnog saveznika, da vas isporuči u naše ruke. Vojska je još raštrkana. Kada se smrači, upadamo. Dodjite. Hajde. Brik, Botos, sa mnom. Ostali, pazite na perimetar. Generale. - Legija? - Samo ja i mala kohorta smo preostali. Jebi ga. Sranje. Hajde. Ostavi me. Umukni. - Treba nam sekira! - Odlazite! Nećemo vas napustiti, gospodine. Ono što je ostalo od legije je pod tvojom komandom. Krenite. Moramo da krenemo. Idite! Odvedi ih kući. To je za Devetu. Gde je Taks? Morao je da se pobrine za mali problem. Imam generalov šlem. Gde je on? Nismo mogli da ga oslobodimo. Idemo. Došli smo čak ovde ni za šta! Jebi ga. Vidiš li šta si uradio? Pre nego što umreš, znaj da oni... ... koji su ovo uradili neće doživeti da pričaju tvoju priču. Završite onda s ovim. Tvoji rimski prijatelji je trebalo da znaju... ... da se hladno gvoždje ne savija. Lomi se. Šta sad čekate? Bojite me se? Nema dovoljno hrabrih? Da vidimo od čega si... vučice. Hajde! Hajde. Moramo da se krećemo da održimo prednost. Pešice, preko ovoga? Gde oni mogu da oklevaju, mi moramo da nastavimo. Nastavimo kretanje. Na sever. Ali naši su na jugu. I tamo će upravo da nas traže. Slušajte... ne možemo im pobeći. Zato moramo da ih nadmudrimo. Idemo na sever, zavaramo im trag, onda okrenemo na zapad, pa na jug. Potrajaće danima, možda nedeljama. Ali toliko smo u neprijateljskoj teritoriji... ... da nam je to jedina šansa za povratak. Idemo! Onda će ti ovo trebati, centurione. Etein, ti si moj gnev. Predaj njihova tela paklu i donesi mi njihove glave. Kada Pikti krenu za tobom, nikada ne staju. Mogu da trče satima, jašu danima. Jedva nešto pojedu i retko spavaju. Etein, kao vučica, učena je da lovi od rodjenja. To je pola osećaj, pola instinkt. Ume da čita teren, da traži tragove prolaska, vodi svoju potragu do kraja i približi se da ubije. Sada lovi Rimljane. Sada smo mi plen. Nastavi! Nastavi dalje! Stanite! - Leo, moramo da nastavimo! - Ne. Moramo da se domorimo. - Ne mogu dalje, previše je hladno. - Hajde, prihvati ga. Brik, pronadji sklonište, bilo gde dalje od ovog vetra. Dosta. Pomozite mi. Usporava nas. Samo recite i pobrinuću se. Živećemo zajedno ili umreti odvojeni... počevši od tebe. Možeš da trpiš ovo ako želiš, ali čim se ukaže šansa, pobrinuću se za njega sam. Biće to tvoja sahrana. Kada oboje lica plavom bojom, to je više od dekoracije. To je sveti čin. Za Pikte, to znači da će pre umreti nego podbaciti. To za njih znači... nema povratka. Ovi ljudi su nešto najbolje što sam video. Jesam li vredan da ih vodim? Otac me je učio da je u životu dužnost i čast iznad svega. Čovek koji ne drži reč nije ništa bolji od zveri. Obećao sam generalu da ću odvesti vojnike kući. To je moj zadatak. To je moja dužnost. Nije loše za Grka. Hajde. Pijte dok je vruća. - Šta je to? - Želudac. Trava unutar njega je polusvarena. Probajte, dobro je. Kvintuse. Mogli su da ga čuju sa velike daljine. Šta je bilo? Pokret! Pokret! Trči! Trči! Ovuda! Trčite. Hajde, idemo. Hajde, penjite se! Idemo! Dolaze! - Približavaju se. - Hajde! Penjite guzice gore. Hajde, daj mi ruku! Ne! Sranje! - Moramo da skočimo. - Jesi li poludeo? - Hajde! - Jebi ga. - Ne mogu! - Možeš! Možeš! Ne! Tarak! Jesi li dobro? Hajde ovamo. - Uhvati ga. - Imam ga. Gde je Tarak? Izgubili smo ga. Taks, Makros? Izadjimo odavde. Hajde. Skinimo tunike, otežavaju nas. Sranje. - Možeš li da hodaš? - Mogu. Onda možeš i da trčuš. Pratili su nas nizvodno. Tako je. Nastavite dalje. Sranje! - Pronašla nas je. - Prokleta veštica. Kako je to moguće? Nema tu magije, ona je tragač. I niz vetar je od nas. - Šta se dešava? - Prave logor u dolini. Nije ih briga što znamo gde su. Ali neće očekivati... nas. Botose, čuvaj Lea. - Šta ćete da uradite? - Izjednačićemo snage. Hajde. Kvintuse! Gde je ona? Zašto nas lovite? Jedan od vas je ubio kraljevog sina. Gorlakon se zakleo da će vam se svima osvetiti. Ubij ga i završi više s tim. Vaši prijatelji s druge strane reke su već ubijeni. Ne! Pustite im krv! Odsekli su mu glavu. - Botose! - Imali su istu ideju kao i ti. Više ne brane svoje živote niti zemlju. Zakleli su se na krvnu osvetu protiv nas. I neće se smiriti... ... dok ih ne budemo preklinjali... za smrt. Jesi li spreman da klekneš i moliš? - Ja ne mogu više. Beznadežno je. - Beznadežno? Beznadežno je ono o čemu se peva i pišu pesme. Beznadežno je ono u legendama, Botose. A biti legenda omogćava jebanje. Šta treba da radim? Nastavićemo, sve dok je tama na našoj strani. Bogovi su nas zaboravili. Sada se sami staramo za sebe. Makrose! Makrose! Ja... ne mogu da te pratim. Ne mogu da izdržim. Makrose, ovako će bar jedan od nas da uspe. - Proletniče! - Ne kukaj, Makrose. Završiće brže ako ne kukaš. Ne ostavljaj me! Taks! Taks! Dodjite! Trebalo bi da zaobidjemo ovo mesto. Potrebni su nam hrana i sklonište. Gde smo sada, dodjavola? - Doneću vode. Pazi. - Dobro. U redu je, ne boj se... Nećemo te povrediti. Ko ste vi i šta tražite ovde? Brik, vrati se unutra. Vrati se odmah unutra. Ostavljam te onda njoj. - Nemam ništa vredno. - Nismo lopovi. Vojnici smo. Trebaju nam hrana i sklonište. Imamo i ranjenika. Potrebna nam je pomoć. Samo pokušavamo da se vratimo kući. Evo, uzmi ga. Ne želim ti zlo. Zovem se Kvintus Dias. Arijana. Govoriš moj jezik. Kao i ti moj. Jesi li i ti iz garnizona? Mislila sam da ne zalazite više toliko na sever. Garnizon? Kakav garnizon? - Dva dana južno odavde. - Dolazili su ovamo? Šta misliš otkud znam tvoj jezik? Radim šta god umem da ih obeshrabrim. Misle da sam nekromant... ... i ostavljaju me na miru. Obično pali i kod drugih. Zašto ne i kod tebe? Suviše smo umorni da bi se plašili. Bilo nas je 3.000, a sada smo samo trojica. Da ti pomognem. Brik, spusti dole jebeni nož. Botose, postoji rimski garnizon na dva dana odavde. Mora da je to zapadna granična kasarna kod Mentieta. Dva dana? Pogledajmo tvog prijatelja. Kvintuse, šta to ona radi? Ona je Pikt i žena... Dva dobra razloga da joj ne verujemo! Tako, to će da zaustavi krvarenje. Kape mrtvaca? Dobro mirišu. I, kako ti je noga? Je li upalila magija naše veštice? Kvintuse, gljive. - Šta? - Pokušava da nas otruje. Izlečila ti je nogu da bi te ubila? Kape mrtvaca imaju bele žilice. Isplati se poznavati gljive. Dobro je. Stvarno je dobro. - Izvanredno je. - Dobro je. Mnogo ste nervozni. Moraju da budu. Demon nas proganja danonoćno. Demon? Zovu je Etein. Poznaješ je? Ako vas Etein lovi, to je kao da ste već mrtvi. To je baš utešno. Njena duša je prazna školjka. Samo rimska krv može da je ispuni. Gde je Arijana? Otišla je dan nam nabavi nešto za doručak. Jesi li dobro? Je li to za pranje? Tamo odakle dolazim, nepristojno je prekidati muškarca kad mokri. Tamo odakle sam ja smatra se da je u redu upozoriti muškarca... ... kad piša po svom doručku. Imaš pravo. Mora da je bilo oluje u brdima, sinoć. Hajde! - Nevolja. - Gubimo se odavde. Botose. Prekasno je za to. Sakrijte se u ostavi i ne pravite buku. - Veštice, tražimo rimske pse. - Nikoga nisam videla. - Pogledaću sama. - Ne ostavljaj svoj smrad u mom domu. To je sve što imam. Šta je bilo, Etein? Odsekli ti jezik? Etein, ne! Njena smrt je prokletstvo za naš narod. Stavljamo te u veliku opasnost. Idemo. Idite sad i imaće vas zaklane i odrane pre večeri. Ostanite do jutra i vaš prijatelj će moći da hoda. To je tvoj narod. Nisu oni moj narod. Ne od kada me je Gorlakon optužio za veštičarenje i dao mi ovo... ... da me obeleži kao izgnanika... ... i kaznio me da proživim svoj život odbačena i sama. Kakve okrutnosti nam je sudbina još namenila? Pronašli smo sklonište u kući neprijatelja. Da li je ona andjeo... ... ili djavo? - Čisto je. - U redu. Odmori se. Ja sam mrzovoljni stari vojnik, ali ne previše tvrdoglav da priznam kad pogrešim. Izvini što sam te pogrešno procenio. Eto tako. - Ohladiće se. - Hvala. Dala si nam sklonište u svom domu, toplotu svoje vatre... ... i reskirala život zbog nas. Zašto? Nikome ništa ne dugujem, samo onome koga ja odaberem. Evo malo hrane za put. Hvala. Srećno, Rimljanine. Srećno i tebi, veštice. Botose, ustaj! Hajde. Moja noga! Gledaj! Gledaj! Vidiš li vatre koje gore? Gledaj, vruća hrana i suv krevet. Idemo. Agrikola se povukao nazad. Imperator Hadrijan je izdao naredjenje... ... da se oformi nova odbrambena linija na jugu. Predali smo zemlju za koju smo se borili. - I gde nas dovodi? - Medju sjebane. Kako joj to uspeva? Ne znam za tebe, ali meni je dosta bežanja. - Ovo je sve što sam našao. - Neka broje. Za Virilusa. Za Devetu. Botose, zavlače nas. Zapadni zid! Brik! Hajde! - Šta misliš, još koliko? - Ne znam. Dan jahanja. Možda dva. To je dovoljno blizu, Taks. Sranje! Mislio sam da ste Pikti. A mi smo mislili da si mrtav. Gde je Makros? Vukovi su ga ugrabili. I to je to? Samo smo mi preostali? Hej, bar smo nas trojica uspeli! - Još nismo kod kuće. - O čemu pričaš? - Trebali bi da smo blizu granice. - Nismo. Agrikoli su data nova naredjenja za pokret. Znači Rim je najzad odustao od ove usrane zemlje, a? Ne mogu reći da mi je žao. Onda znači da smo se borili ni za šta. - Šta se desilo sa dečakom, Taks? - Nemam pojma o čemu pričaš. Ovo je veliki, jebeni Hadrijanov plan? Zid? Koga je briga? Uspeli smo. - Idemo! - Botose, čekaj! Uspori, centurione. Taks, šta to radiš? Samo osiguravam da se razumemo pravilno. Ja razumem da je mnogo dobrih ljudi stradalo zbog onoga što si uradio... ... i moraćeš da odgovaraš za to. Kako sam samo znao da ćeš misliti tako? Hej! Botose! Ovaj izveštaj potvrdjuje naše najgore strahove. Ti si ratovao svoj rat, vojniče, i zaslužio zahvalnost Rima. Ovaj čovek će te odvesti u moje privatne odaje i nahraniće te. Izgledaš izgladnelo. Ne možemo da se vratimo u Rim osramoćeni. Bolje je da sudbina legije ostane misterija... ... nego da se sazna istina o neuspehu. Ako se pročuje, svako pleme i svaka nacija će ustati protiv nas. To je preveliki rizik. Jesmo li se onda složili? Sudbina Devete legije biće izbrisana iz zapisa. Razumem. Razumem. Nadam se da ti se hrana svidja. Donela sam ti malo vina. To je najmanje što možemo da učinimo za heroja Rima. Zar tako Rim poštuje svoje heroje? Želiš da sahraniš istinu i mene sa njom? Ti si preveliki rizik. Gde ćeš? Tamo gde pripadam. Ne! Čini se da je moj život opet u tvojim rukama, veštice. Zovem se Kvintus Dias. Begunac sam od Rima. I ovo nije ni početak ni kraj moje priče. Prevod: Movie Master 11.08.2010'