Tip:
Highlight text to annotate it
X
Било једном... 1796.
Мама, много ми је хладно.
-Много, много је хладно.
Стави још једну цепаницу
у ватру.
Нема више дрва за потпалу,
мама.
Не брини се, Виле, Џејк ће
брзо да се врати.
Имаћемо новац за доктора.
Да ли си продао краву?
-Не би веровао. -Колико си добио?
На путу сам срео једног незнанца.
-Пасуљ?
Чаробан пасуљ.
-О, Џејкобе.
Пасуљ?
Рекао је да ће Лоти од
тога бити боље
и да ћемо заувек
живети срећно.
И ти си поверовао? Ти си у
то поверовао? Ти... идиоте.
Ти си идиот. Џејкобе.
Она ће умрети због тебе.
Мислите на своју јадну сестру.
БРАЋА ГРИМ
15 ГОДИНА КАСНИЈЕ
ФРАНЦУСКА ОКУПИРАЛА НЕМАЧКУ
ГРАД КАРЛШТАТ
Станите!
Одакле долазите, господо?
Касел, близу Франкфурта.
Господо, тражимо храну
и смештај.
Прођите.
-Хвала вам много.
Помозите старом војнику.
Хвала вам, господине.
Бог вас благословио.
Тимарићу вам коње
за пола франка, господине.
Познајеш ли
градоначелника овог града?
Тимарим само најбољима,
господине.
Дај му ово.
Браћа Грим?
Свака секунда је важна.
Вештица долази у по ноћи,
у ноћи без месеца.
Долази из најтамнијег
и најхладнијег црнила.
Њен крик би заледио крв
у вашим венама.
Били сте у праву што сте
послали по нас.
Колико њих је видело?
Видели су је људи који живе
поред старе воденице.
То је било пре сто година.
Воденичареву жену су спалили
на ломачи због вештичарења.
Кости су јој бацили у реку.
Древни закони кажу да су
њени остаци морали да буду
закопани у кутији
с огледалима.
Ноћима после, деца су је виђала
како хода обалом и маше им.
Многи су. Карлштадска
вештица из млина.
Знамо за легенду.
-Значи, верујете нам?
Веровао бих у све што
ми испричате.
Дођите у мој млин.
Такви безбожни ужаси!
Крици вила.
И ако смете да је погледате...
Ућути!
Дајте му његов лек.
Браћо Грим, разум нас напушта.
Можете ли да нам помогнете?
Тешко је.
Џејк.
Када спалиш вештицу, њена
душа изгори заувек,
те истеривање ђавола из вештице
захтева посебан метод.
И скуп.
Само стрела од невиним
суза, односно дечјих,
треба да јој пробуши срце
и угаси ватру.
То је само теоретски. Ово није
обична вештица.
Немамо никога другога коме
бисмо се обратили.
Не можете да нам помогнете?
Колико?
Добро сте поступили.
-Надам се.
Дечје сузе
Што год да се деси,
остани иза овог штита.
Оклоп је исковао принц Ричард
Шармантни који је пробудио
успавану лепотицу Брајер Роуз.
Он исијава моћи зла.
Углавном.
Изненађење је пресудно.
-Не сме да нас примети док...
...се не спремимо за њу.
Држи ово.
На места.
Спремни? Три, два, један.
Срушиће цео град.
Бежи!
Пуцај Џејк!
Овде је, овде је!
-Не видим јој срце, Виле!
Сабери се, човече!
Браћа Грим те се
не плаше.
Поново, Џејк!
Не гледај је у очи!
Пуцај Џејк.
-Нешто није у реду.
Погоди је у срце.
Запело је!
-Не гледај је у очи!
Шта?
-Не у очи!
Она управља овим!
Одупри јој се, Џејкобе!
-Не могу, Виле!
Браћа смо, мајку му!
Буди Грим и бори се!
Убили смо и жешће
од тебе!
Остани доле!
Остани назад.
Она хоће да побегне.
Све душе узимају телесан
облик.
Када не успеју, траже
скровиште.
Запечати ово у кутију с
огледалима. Закопај је
далеко од река и ваша
вештица ће нестати заувек.
Ти си храбар човек.
-Узми врећу.
Благословени, браћо,
благословени.
Имали смо званичан договор.
-О, да.
Свакако. Хвала, хвала.
Она је... Она је мртва?
-Веома. Наравно да јесте.
Она је мртва.
Морам да кажем целом граду.
Она је мртва.
Наша вештица је мртва.
Ово је био помало кошмар.
Не гледај ме тако.
Био сам некада научник.
-Сада си познат.
Све девојке знају твоје име.
Шта би? Извињење?
Кретену неопевани!
Мајка ти је била безуба
крава!
Спусти ме. Спусти ме.
Извини. Саплео сам се.
Шта то, мајку му, радиш?
Покушаваш да нас убијеш?
Зар није требало?
Ужасан дим. Бар једном, знаш...
Бар једном то да продам
снагом свог извођења.
Пази на... одскочну даску.
Ми смо ти који лете, пале,
плаше.
Шта имамо од тога?
-Причај с Вилом.
Једну десетину. Као Бог.
-Тачно, једну десетину.
А ви за осталих девет идете
само у град и осмехујете се.
Причај с Наполеоном.
Среди посао, почни еснаф.
Нас смо двојица.
Два пута десет. Желимо
двадесетину. -Двадесетину?
Сваки.
Договорено.
Лукави глумци.
Сада, ево плана.
Одморите се неколико дана,
срешћемо се у Хамбургу.
Џејк зна легенду о тролу с моста.
-Тролу с моста. То!
Како он то игра чудовишта,
а ја изигравам женске духове?
Ти, мој пријатељу, имаш
дар. Свестран си.
А шта имам ја? -Ти, мој
згодни пријатељу, имаш срце.
Ти си, брате, пун срања да
испуниш Версај.
Хоћете истину? То је кратка,
сурова борба, па умирете.
Животна лукавства чине да
се све ово исплати.
Ваша половина, професоре.
Бисте ли више волели
чаробан пасуљ?
Узећу пасуљ, хвала, Виле.
У међувремену...
у шуми Марбадена
Ко је тамо?
Чујеш ли ме?
Где си?
Да, држали смо се заједно.
Стварно.
А, ти...ти си био врло, врло
храбар млинар, зар не?
Попиј ово.
Вил Грим.
Хоћемо ли?
Ништа не раздваја браћу.
Ни зле вештице. Не!
Ни прерушене опаке звери.
Не!
Ни смртоносне краљице.
Не!
Чак ни... кум смрт.
Јер, увек ће најискренија
љубав да победи косца смрти.
Зар не, Виле?
-Несумњиво!
Знам једну причу! Знам!
Био једном један ђаволак чије
смо име морали да погодимо.
Морали смо да идемо до
самог дна пакла да га сазнамо.
Али смо успели.
Успели смо.
Него, овај посао је баш уносан.
Разумемо се?
Новац се и те како зарађује
од вештица.
Џејк!
Он слабо подноси пиво!
-Ја слабо подносим пиво!
Немачке свиње!
Огавни Французи.
Ако пољубиш жабу,
претвориће се у принца.
Престани Џејк.
Здраво.
Добро вече.
Нешто квалитетно?
Можда сјајни Шатунуф-ди-Пап?
Дођите. 1792.
Много добра година.
Живела револуција.
Кућа части. Не жури превише.
Боље да овако нешто
мало дише.
То су сплачине које
Ханс вре у подруму.
Добра фора.
Музика је постала
страшно француска.
Хоћемо ли да наставимо
учени разговор горе?
Шта кажеш Џејк?
Јеси ли за мало ћаскања?
Мало буке и мало
уздисања. Хвала, брате.
Оде.
Само га занимају митске
даме и принцезе.
Па, добро. Чаролија чека.
Играћемо моју омиљену игру.
Зове се "ко је најлепши
на свету".
Пасуљ, Џејк, пасуљ.
Пасуљ. Ти си идиот.
Чекајте ме, даме. Долазим.
Пасуљ. То је чаробан пасуљ,
Џејк.
Див ће да те смрви и да ти
срце ишчупа.
Гуте нахт, хер Грим.
Гриме!
Како можете да говорите
овим језиком?
Свака реч је као погубљење.
Ваши коњи су спремни.
Напред!
Уже ти је везано за ногу.
Па, па.
Трчи!
Чекај, Виле!
-Не плаши се, Џејк!
Вратићу се по тебе.
Добар покушај.
Господо,
с обилним задовољством,
ја, Маркурио Kавалди,
представљам вам славног,
легендарног генерала
Ваварина Делатомбу,
војног команданта
краљевства Вестфалије,
раније познате као...
Не, не, не...
-...Хесе.
Чему се ја овде тачно
опирем?
Може ли неко, молим вас, да ми
каже ко је ово изродио?
То је крвавица, с киселим
купусом. Сама сам заклала прасе.
Кладим се да јеси.
Грими, судиће вам се за
мување,
крађу и содомију.
Извините?
Зашта је најмања казна...
Смрт.
Не, не, не.
То је апсолутно непотребно.
Ово је грешка!
Ови сељани верују у свашта!
Ми смо их само испробавали
у научне сврхе!
Јесу ли то, пужеви? -Да, пужеви.
-Ваши пријатељи су све признали.
Све осим једне ствари.
Где су деца Марбадена?
-Која деца?
Нестало деветоро бамбини.
Отишли, ишчезли.
Нисмо никада ни били
у Марбадену.
Отворите казан!
Не, не! Чекај! Чекај!
Части ми, нисмо то урадили!
-Наравно да нисте.
Посматрамо вас неко време.
Кавалди, стани.
Рекао ти је да станеш!
Ипак, неко у Марбадену
ради као ви.
Иста вештина, исте обмане.
То ми је трн у оку.
Ако га извадите, можда ме
убеде да вас амнестирам.
Мислите, ако радимо за вас...
-Тако је Џејкобе. -... Французе?
Наравно.
Идите у Марбаден, откријте
злочинце, нађите децу.
Хансе, останимо тамо одакле
можемо да видимо село.
Не, ако хоћемо да нађемо
нестале девојчице.
Отишли смо предалеко.
Грета, овде се никада никоме
ништа није десило по дану.
И усред шуме била је
вештичја кућа од колача.
Хансе.
Врати се.
Моја си!
Грета! Грета!
Село Марбаден
Поручниче, држите
очи отворене.
Наредниче, моји су.
Идите...
и продајте...
маглу, Грими.
Добри људи од...
Био је дуг пут.
Људи Марбадена.
Има ли некога овде?
Има ли некога овде?
Брате,
погледај да негде нема
француских војника.
Не бисмо желели да
натрчимо на неког Француза.
Добро јутро.
Виле!
Ко сте ви?
Дозволи мени.
Гримoви.
Обојицa.
Ми смо браћа Грим.
Не зна ко смо.
-Склони се, Грегоре.
Ја ћу ово да решим.
Којим послом сте?
Ми смо овде да спасемо вашу
земљу од злих чари.
Прекасно. Стари обичаји
су се вратили.
Преузми ово, Џејк.
Ми смо из Касела,
близу Франкфурта.
Чули смо за вашу несталу децу.
-Храна за тролове.
Умукни, матора вештице,
или ћеш опет на гњурање.
Тата, тата! Они могу да нам
помогну!
Не прилази.
У реду је. То су браћа Грим.
Људи причају о њима у Малсбургу.
Они су чувени.
-У праву си, сине.
Чувена браћа Грим.
Види ту момчину!
Он ми је ћерка.
И биће он неком срећковићу
добра жена.
Они убијају тролове и дивове.
-Тако је, наравно, душо.
Џејк, ја... и тим.
Тим Грим.
Вама на услузи.
Покушали смо да нађемо
и спасемо остале.
Грета се уплашила јер је
мислила да је вештица стварно
у кући од колача.
Птице су нам украле
траг од мрвица.
Шума је направила ту замку.
Да! Отели су и моју ћерку...
-И моју! -И моју.
Нестало је десет девојчица.
-Напало ју је само дрвеће.
Однело ју је горе.
Остао је само мали плашт.
Као вук. Када је моја ћерка
потрчала, плашт је полетео.
Да ли схватате, летео је.
Звер која лети.
Мали, црвени плашт
(Котурача, даска, најлон, вучје
крзно. То је скупа опрема.)
Наши људи су одувек знали
да је шума зачарана.
Али се никада није
окретала против нас.
Све до сада.
-Све до француске окупације.
За све су криви Французи!
Тишина!
Добри грађани!
Више немате чега
да се плашите.
Сада су с вама браћа Грим.
Спас вам је близу.
Треба нам водич. Неко
ко познаје шуму.
Постоји један.
-Ко?
Ловац.
-Онај уклети!
Савршено.
Извините, г. Краусе.
Овде смо да помогнемо у
тражењу нестале деце.
Треба нам само неколико
сати вашег времена.
Извини.
Да ли ти је отац овде?
Супруг?
Има ли овде мушкар...
Уклет!
Госпођице Краус,
можда не знате ко смо ми.
Ми смо браћа Грим.
Савладали смо млинску
вештицу из Карлштата,
дечака-жабу из Глутенхофа,
кувара канибала из Шварцвалда,
из страхотне куће од колача.
Потребан нам је водич. Неко
ко зна шумске путеве.
Платићемо новцем.
Перлама...
Сјајним стварчицама из града.
Мислимо да је село под
неком клетвом.
Мислите да ме је брига
за село?
Скузи (извините).
Хтео је да побегне.
Знате ли да је из села нестало
десет девојчица?
Две од тих девојчица
биле су моје сестре.
Ако твоје сестре имају среће,
онда су мртве сестре.
Ко је ваш пријатељ?
Ко сам ја?
Ја сам Маркурио Кавалди.
Од великих Кавалдија из Парме
и мајстор вештине мучења.
Мирно, Кавалди.
Она нам треба жива и здрава.
Добри људи Марбадена, ваше
ћерке ће бити враћене.
А вама ће се вратити ваша
храброст и ваша радост.
У шуму!
Уклети!
Не знам да л' поменух, зовем
се Вил, а ово је мој брат Џејк.
Не знам да л' поменух, зовем
се Вил, а ово је мој... -Анџелика.
Анџелика,
дивно.
Каквог год преваранта да ловимо,
под овим мислим демона,
он мора да има скровиште. Мора
да има место одакле делује.
На пример,
ове пећине овде.
Тамо нема ничега, осим костију
животиња и старих цртежа.
У девет од десет случајева,
починилац је људско биће.
Одавде очито морамо пешке.
Зашто идемо овим путем?
-Зашто?
Зато што чак ни животиње
не би ишле овим путем.
Без оружја?
-Оружје?
Задржаћемо наше оружје.
Радимо с другим алаткама.
Не плаши се.
Знам да те буни ова
префињена технологија.
Шта у ствари она треба да
ради?
Добро,
можемо безбедно да продужимо.
Разумеш, ово је нама заиста
узбудљиво.
Наше народне приче ничу из
оваквих места.
Куд год да погледаш, можеш да
осетиш древну снагу шуме.
Мислим...
нашим прецима ово је
место било свето.
Док је нису освојили хришћани.
Сада је обична област.
Област?
Небеса!
Виле, погледај ово.
Значи, хришћански краљ је
изградио све ово? -Усред шуме?
Исекли су је.
Поново је израсла.
Мислио сам да си рекла да
животиње не долазе овамо.
Животиње не пију с потока.
Мерд (срање)!
Мислим...
Шајсе (срање)!
Да ли осећаш Виле? Осећам
до сада ужас... као неки мирис.
Смрти!
Извините.
Ти се не плашиш, зар не?
Не као мештани.
Шта се десило овде?
-Хришћански краљ је уништио
шумске људе.
Спалио их је у пећинама.
-Ужасна прича.
Они су били срећници.
Годину касније стигла је куга.
-Џејк!
Стварно треба
да претражимо кулу.
Не постоји улаз.
Никада га није ни било.
Анџелика, Анџелика, види,
видиш тај прозор?
Тамо високо.
Пре много векова, тамо
је живела краљица.
Ценила ју је цела Европа.
Била је чувена по својој
невероватној лепоти.
Али, била је ташта
и себична.
Свет јој је био
сопствени одраз.
Куга је стигла на дан
краљичиног венчања.
Краљ је први умро.
Његов млада је
изградила кулу.
Она се закључала унутра,
безбедна од ужаса испод ње.
Заборавила је да ветар
разноси кугу.
Када се први пут разболела
и када је њена предивна кожа
почела да се распада,
кажу да си њено вриштање могао
да чујеш преко океана.
Моја принцеза се не плаши.
Је ли тако?
То је само стара прича.
Тата је ту да те заштити.
Уклете рушевине?
Да, то је добро.
Уклете рушевине...
Написао Џеј...
Виле, Виле!
Убићу вас и смрскаћу
вам сва јаја у...
Уклето, уклето.
Бојим се да моји инструменти
нису много забележили.
Да завршимо за данас пре него
што постане превише мрачно.
Треба да идемо.
-Анџелика!
Извини.
Дошли смо из овог правца.
-То није пут.
Прошли смо крај ових стабала,
ту смо ушли, ту и излазимо.
Не веруј дрвећу.
Здраво, бако жабо.
Покажи нам пут.
-О, боже.
Покажи нам пут
и пољубићу те.
То баш не ваља.
Туда?
Сигурна си?
Тако сам и мислила.
Не верујеш ми?
Пробај је сам.
Нисмо дошли овим путем.
-Шта смера?
Мислим да не изводи, Виле.
Назад се осетило неко
присуство, зар не? -Умукни!
Ниси ваљда насео на ту
сабласну тачку?
Шаране!
-Шаране?
Она нешто смера. Не верујем јој.
Увалио бих јој златну рибицу...
И, ту смо.
Добро урађено, Анџелика.
Знао сам да ћеш наћи.
Шта то радиш?
Плодна експедиција.
Много тога је научено.
Много тога је научено, заиста.
Нећемо још дуго.
Скупићемо се опет сутра у зору?
Момци, имаћете довољно
времена за дуже спавање.
-Сами сте сутра.
Извини, шта? -Рекох, сутра
сте препуштени сами себи.
Шта је рекла?
-Да смо препуштени сами себи.
Натерали сте ме да вам покажем
шуму. Показала сам вам је.
У реду је. Ја ћу ово
да средим.
Повешћеш ми коња, Виле?
Добро си?
Смем ли да уђем?
Ови цртежи су стварно добри,
знаш.
И ја помало цртам.
И нисам лош.
Анџелика...
Било је силе на оном месту,
зар не? У кули.
Отац нас је некада водио тамо.
Где је он сада?
Умро је.
Прошле зиме.
Рекла сам да су га вукови
однели. -Вукови?
Ако нећеш да нас водиш,
дај нам бар мапу?
Мапа вам не би користила. -Много
више би нам користила него теби.
Бар можемо да читамо.
Хајдемо, Џејк.
Ви људи мислите
да све знате.
Била сам у граду.
Мој отац је штедео сваки
зарађени новчић
да би ми омогућио
одговарајуће образовање.
Бачен новац, ако мене питаш.
У праву си. Када је умро, моје
сестре су биле препуштене себи.
Оне су прве отете.
Зато за тебе кажу да си
уклета. Да.
Кажи ми поново, чувени
брате Грим,
како тачно намеравате
да нас спасете?
Мислим да ћу сама
да пођем у потрагу.
Мислим да је ово
сасвим добро прошло.
Поклон. За изненађење.
За вас. Укусно.
Какво немачко гостопримство.
Браћа Грим ће вам бити
захвална на љубазности.
Цркавам од глади.
Не, не, није за вас,
моје мале Пепељуге.
Помози ми!
У реду је.
Како си ти леп коњ.
Имаш тако лепе очи.
Тако лепе уши.
И тако лепа, лепа уста.
Одакле се то чује?
Полако, полако!
Елси!
-Помоћ!
Могли су да механизују коња.
Да га ставе на шине. -На шине?
Овде нема шина.
-Склањајте се с пута.
Анџелика!
Шта је с огледалима?
-Елси!
Користиш праву животињу
и искривљено огледало.
То је био мој коњ!
Мој Пепер!
Шта се догађа!
-Треба да ухватимо коња.
Грими!
-Носиш шеширић! -И ти.
Брже, брже, Виле!
Дакс, Леторк! Не испуштајте
Гримијеве из вида!
Напред, подбоди га, Виле!
Жице за саплетање!
Неко је у шуми! Пази!
Видиш ли исто што и ја?
-Сигурно да не.
Поставили су шуму на точкове.
Дрвеће на шине!
Систем котурача.
Скупо!
Обуздајте своје коње!
Не губите из вида Гримијеве!
Напред, идиоте!
Тебе сам тражила.
Шта се дешава?
Напред!
Види се да су на шинама!
Покажите се!
-Тамо, тамо!
Чујете ли ме?
Шта је ово, Гримијеви?
Шта се дешава?
Ови људи су
опремљенији од нас.
Доле, доле!
Помозите ми!
Чекајте!
Стани, Виле!
Помозите ми!
Пепељуге!
Трчи, трчи!
Његове очи.
Његове очи.
Моја коса.
Леторк?
Дакс?
Чујете ли ме?
Наређујем вам. У строј.
Колико пута треба да
вам кажем?
Задувао сам се.
Ово је невероватно.
Ово све мења. Морам
да запишем. Ово је стварно.
Пасуљ. Чаробан пасуљ. Мора
да постоји разумно објашњење.
Какво разумно објашњење?
Бубе су...
И дрвеће, шума се стуштила на
нас... -Прекини Џејк.
Као да је све било зачарано.
-Или уклето. -Молим?
Цела моја породица је уклета.
Мој отац.
Шта је с твојим оцем?
-Морам да се вратим назад.
Анџелика.
На земљу, копилад!
Доле, доле!
Ко убија моје људе?
Кажите ми, Грими.
Ко?
Или ће она умрети.
То је била шума.
-Немачка сељанчуро.
И ако будеш остао,
уништиће и тебе.
Даме и господо,
цар ме је почаствовао
вашом посетом, његовим
највернијим саветницима.
Наздрављам вам.
Ваш светао пример обасјава
тамне немачке шуме незнања
и сујеверја...
-Где је ђенерале?
Ђенерале! Коначно! Коначно!
Ђенерале!
Гутен таг. Бонђорно.
Бон... жур!
Ваши војници...
финито (готови су)... мртви су!
Срећно сам преживео.
Гледајте, само ова мала рана...
Само мала, мала,
огреботина!
Почињемо чорбом од јастога.
Осрамотио си ме, исмејао и
увредио пред мојим гостима!
Ови људи су
Парижани!
Пробали су да заслепе Кавалдија
бајкама с прождрљивим дрвећем
и летећим вуковима.
Али сам искористио свој
логички мозак, ђенерале и
изложићу ово јасно.
Ја никако нисам одговоран.
Они су.
Они су ти.
Гримијеви!
План је врло једноставан.
Користе девојчице као мамац
да би намамили ваше
војнике у шуму и...
Бинго.
-Бинго?
Бинго.
Били смо надјачани од
неке немачке силе која је
запретила вашој
надмоћности...
Гримови!
Шта се тачно десило
у тим шумама?
Генерале,
били смо сведоци истинске
чаролије. -Не говори то!
Не говоримо то! То није
наш службени став.
Али је истина.
Убијте га.
С тобом ћу касније.
Не, месје.
Не убијајте.
Могу да их натерам
да проговоре.
Музика.
Чекај! Не! Стани!
-Не, не, не, не!
Ја немам везе с тим,
натерао ме...
Она је невина. Пусти је.
-Стани!
Генерале, ако наставите рад
с Кавалдијем, ова земља неће
још дуго бити ваша.
Он се успаничи.
Велики Кавалди никад не
паничи.
Пријатно, драги моји.
Стани!
Генерале, Кавалди је био у
праву. Био је у праву.
Видели смо их. Јесмо.
Била су тројица у дрвећу
и двојица у пећини.
Огромни људи, с оружјем.
Моје ремек-дело функционише.
Истина излази на видело.
Ти заостали људи држе се свог
фолклора јер им улива снагу.
Престани, дајеш им баш
оно што желе!
Што дуже траје, више ће
Немаца да говори као она.
Наоружаће се и организоваће се.
-И неће бити само једна шума.
Биће цела нација!
-Да!
Пустите нас да то обавимо
на наш начин! -Да!
Пошаљите нас назад у шуму!
-То... Шта?
Бићемо у заседи,
с нашим људима и опремом.
Генерале, верујте ми.
Пустите нас да их ми
изненадимо.
Кавалди, стани.
Стани!
У реду, Гримови.
Вратићете се у шуму.
Упозоравам вас, покушајте
бекство, срушићу свако дрво,
уништићу сваку зграду,
заклаћу сваког невиног
у потрази за вама.
Да ли ме разумете?
Добро.
Пази му на главу.
Натовари коње колико год
могу да понесу, у реду?
Мало ми је нејасно
против кога се боримо.
Само останите
близу коња.
Џејк! Џејк!
Слушај, врати се на
свог коња.
Побећи ћемо.
Виле, сећам се остатка приче.
-О чему говориш?
То је стара народна прича...
-Џејк!
Кула, краљица,
њена прича...
Пре куге...
-Џејкобе!
краљица је убијала и мучила
сељаке, да би им узела чини.
Једна од њих је била
за вечни живот.
Дај ми ту глупу књигу!
Она је још у кули,
још је тамо!
Џејк, мораш да
схватиш нешто!
Овде се не ради о причи.
Овде се ради о теби и њој.
Ти хоћеш да је спасеш.
-Да, јер је она део приче.
Још увек је тамо, зар не?
Краљица...
Још је у кули. Тамо је
вековима. Чека некога.
Да је служи и да нађе
скривену чаролију.
То је само прича
којом се плаше деца.
Није истина. Знам да верујеш.
Игнориши га. Жели да му је
цео живот као из књиге.
А сад мисли да је заљубљен.
-Умукни!
Анџелика, уради као што је твој
отац хтео, напусти одмах село!
Не, Виле!
Морам да нађем сестре.
Вил не брине за њих.
Он брине само за себе!
Ово није бајка, неће се вратити!
-Виле, ово није твој свет!
Анџелика, ти знаш, зар не?
Прича нам се управо догађа.
Живимо је, она је жива,
стварна... Дише!
Можемо да јој дамо
срећан крај.
Анџелика, наћи ћемо
твоје сестре.
Вратићемо их назад!
Вратићете сестре?
Вратићеш их?
Чиме ћеш да их вратиш?
Чаробним пасуљем?
Што то говориш?
-Чаробни пасуљ не делује!
Не враћа људе у живот!
Није ни онда и
неће ни сада!
Иди и чекај крај коња!
Џејкобе, чекај код коња!
Извини. -Радио је оно што
мисли да је исправно, Виле.
Покушавао је да помогне.
Не можемо да се боримо
с целом шумом.
Само си уплашен.
Само уплашен?
Ужаснут сам.
И ти би требало да си.
Зар не схваташ? Треба
да се вратимо тамо.
Тамо ништа нема смисла,
као да си у Џејковој глави.
Мрзим га. Он ме...
Он ме излуђује.
Чини те слабим, зар не?
Увек је то радио.
Суштина је да не могу да...
-Га заштитиш.
И мој отац је мислио да може
да заштити своју породицу.
Џејк, Џејк, врати се!
Џејк, врати се! Џејк!
Ти си будала.
Видиш ли сада? Ја сам
направио тај оклоп.
Није чаробан.
Само је сјајан.
Ова љупка фројлајн неће
поћи с вама, дечко.
Остаће овде са мном.
-У реду је, Виле, иди.
Иди.
Шта је ово?
Урнебес? Баш то је!
Тешко да је одскочна даска.
Више напни ову даску.
Дајте овамо сандуке.
-А шта мислиш да ја радим?
Последњи пут питам. Је ли
корпа обезбеђена? -Јесте!
Значи, ако нађемо ових 11
цурица, неће нас гиљотинирати.
Да ли верујеш, гејаци мисле да
их је прогутала шума.
А шта ми мислимо?
У реду, на места, момци!
-Џејк!
Спремите се да почнемо!
-Џејк!
Спремни? Позор!
-Џејк!
Три, два, један, крећемо!
Не!
Џејк! Џејк!
Џејк! Џејкобе!
Мајку му, сваки пут.
Треба нам већа висина.
Јеси ли проверио
поравнање? То је кључно.
Престани с тим, Џејкобе,
убићеш се.
Да, сјајно. Онда ћеш
бити само ти, Виле.
Можеш да имаш све
што пожелиш.
Мислим, шта ти у ствари
желиш, Виле?
Желиш Анџелику, зар не?
Добро, узми је, твоја је.
Хоћеш новац? Узми га! Само
то и радиш ових дана!
Узимаш и узимаш!
Џејкобе Гриме, џангризаво
дериште!
Шта је то, нешто
се мрднуло!
Видео сам да се нешто мрда,
јеси ли и ти видео? -Н-Не питај.
Не тражи да погледам.
Цео живот изучавам народне
приче! Најзад је једна стварна!
То није пасуљ!
Стварно је!
Зар не разумеш?
Морам ово да урадим!
У реду, Џејк.
Шта хоћеш да урадим?
Искрено?
Ти си ми брат.
Хоћу да ми верујеш.
Треба ми твоја помоћ.
У реду, момци, лансирајте ме
у средиште пакла. -Чекај!
Мислим да превише
компликујеш. -Шта?
Катапулт неће радити.
Да, баш.
-Шта још имамо од опреме?
Шта је с опремом за лет вештице
и куком да се закачи прозор?
Добар предлог!
Немамо овде куку. -Имају је
у селу. Јахаћемо као ветар.
Имамо куку, зар не?
-Знамо пут. Брзо се враћамо.
Нашао сам је.
Ма, сјајно. Ово је
самоубиство!
Вероватно.
Саша, донеси воде.
Саша!
Велики Кавалди.
Деца су у опасности,
а он се крије.
Скуза (извини).
Јадна птица!
Шта се до...?
Кавалди!
Саша, трчи ка мом гласу!
Саша, овамо!
Кавалди, иди унутра!
Биће добро.
Ја... ја сам се унередио.
-Баш добро.
Мислио сам да сам то ја.
Баш сам укусан!
Саша!
Ухватите ме ако можете!
Ја сам човек од колача.
И, један...
Добро нам иде, Виле.
Добро, чврсто!
Виле...
Држи чврсто!
Скоро смо тамо!
Запни мало!
Живот без Џејка...
Виле, усредсреди се!
Још само пар секунди...
Добро је Виле... настави!
Где сам стао?...
Морам да се скрасим.
Поштен посао.
Гробнице. Има их
једна, две, три, четири,
пет, шест, седам...
...једанаест, дванаест.
Виле, чудно је!
Има 12 гробница равномерно
распоређених укруг.
Као часовник.
Полако, полако...
У реду, Виле,улазим!
-Он улази!
Шта је ово? То је круна.
Ово је књига враџбина.
Џејк!
Књига враџбина.
То је крвав месец.
Дванаест гробница.
Једанаест девојчица.
Нов сам у овоме, душо.
Да ли грешим, или то волиш
на посебан начин,
бако жабо.
Пробаћу да будем нежан.
Сада ми покажи пут назад
до Анџеликине куће.
Одлучи се.
Саша?
За тебе, краљице моја.
Спавај... спавај..
(Џејк.)
Виле!
Џејкобе.
Погледај ме, Џејкобе.
Погледај ме, Џејкобе.
Јесам ли још увек најлепша?
Реци ми, да ли сам најлепша
од свих, Џејкобе?
Остварићу ти твоје снове.
Држим те, Саша.
За чим жудиш, Џејкобе?
За славом? Моћи?
Анџеликом?
Ти је волиш,
не он.
Он је не воли.
Не као ти, Џејкобе.
Џејк!
Џејк!
Џејкобе Гриме, упишанко један!
Погледај ме, Џејкобе.
-Не гледај у њу!
Џејкобе, погледај ме.
-Не, не!
Рапунзел!
Баш на време!
Лепа маска.
Још је тамо, Виле.
Још је жива. Горе, у кули.
Петсто година?
-Да, али је године нису штеделе.
Узми секиру.
-Добро.
Прешли су је, Виле.
Прешли.
Јер, има враџбину за
вечан живот.
Али не за младост.
Не за младост.
Вечно ће трунути чекајући
да је неко спасе.
Хајде.
-Је ли то Саша?
Овуда. -Не, овуда.
Бака жаба ми је рекла.
Шта?
-Веруј жаби.
Хајде.
Склони се, Виле!
То је секира, Виле.
И она је зачарана.
Зауставите их!
-Џејкобе!
Трчи према коњима!
Зауставите их!
Саша.
Саша!
Не дише.
Како не дише? Немогуће.
Видео сам је како хода.
Нема даха.
Нема пулса.
Заувек проклети!
Сви ће нестати под
крвавим месецом.
Цртежи. Враџбине.
Вечерас долази крвав месец.
То је у вези с помрачењем.
Слушајте ме. Знамо зашто је
ваша шума зачарана.
Она је у власти Турингијске
краљице.
Украла је девојчице због њихове
младост и њихове лепоте.
Треба јој дванаест. Саша је
требало да је дванаеста.
Краљици треба још једна да би
јој успела чаролија.
Тачно. Склоните децу!
Водите их у Марлсбург
или Франкфурт.
Идите пре помрачења!
Људи Марбадена!
Грађани Француске!
Слава генералу Ваверину
Делатомбу.
Јаше у помоћ свом народу.
Где је Кавалди?
Ђенерале.
Ево га...
Кавалди.
Шта си то обукао?
А ово?
За сваки случај.
Ђенерале, све је добро. У
рукама је вашег најоданијег...
Ако је све добро, што су
два земљака ових људи
ухапшени на путу за Малсбург?
И што не престају с причама
о невиђеним догађајима у
Турингијској шуми,
ширећи сујеверје и гласине
међу нашим војницима?
Ови Гримови су лопови
и лажови.
Измислили су сваког демона
ког су убили. -Није тачно!
Али ја имам признања.
Ухапсите их.
Баци је, баци је!
Брзо!
Видите ли, немачки народе.
Шта мислите о лажним јунацима?
Нови грађани Француске,
победите своје најдубље
страхове.
Запалите шуму.
А с њом и браћу Грим.
Адио, Гримови.
И збогом вашим
причама.
Неће бити упамћене.
Запалите их.
Жао ми је.
Елси! Елси!
Џејкобе!
-Виле!
Пали.
Бинго!
Виле!
-Анџелика!
Ноге, ноге!
Где сте ово нашли?
Где сте ово нашли?
Трчи, Џејк!
-Чекај! Моја књига!
Батали књигу, Џејкобе!
Трчи!
Ово је живот, зар не,
Кавалди?
Да будеш победник на пољу,
са својим трупама око себе,
уживаш у једноставном оброку...
Војничком оброку,
крај логорске ватре.
Романтично, а?
Чекај!
Оче?
Где си био?
Хладно! Много је хладно.
Дођи к мени, мој смрзнути
принче. Буди мој...
заувек...
заљубљен.
Не!
-Анџелика.
Мој отац!
-Не гледај! Хтео је да те убије!
Анџелика!
Анџелика.
Виле, Анџелика је дванаеста.
Дванаеста.
Шта, мајку му?
Каква чаролија.
Какве варке!
Куда идете? Вратите се овамо!
Вратите се! Наређујем вам!
Издајице!
Вратите се овамо!
Ђенерале. Ђенерале.
Гримијеви. Чудо!
Како је ово могуће?
Трчи, Виле!
Лепо спавај, принцезо.
Почело је, Виле.
Почело!
Крв дванаесте, краљице.
Молим те, пробуди се.
Гурај, Виле! -Гурам!
Пробај чаробном секиром!
Дај ми је! Назад!
Држао сам секиру као и ти.
-Усмеримо се на улазак у кулу!
Нашли смо нестале девојчице.
Оне су у гробницама.
У гробницама су.
Има дванаест...
-Сада је причи крај.
Погуби их.
-Не, не!
Не, то што тражите
тамо је горе.
Рекох, погубите их.
Ђенерале...
желим да дам оставку...
Оставка прихваћена!
Италијан се никада није
слагао са мном.
Само лоше варење.
Брзо ће проћи.
Је ли ово једна од
ваших варки, Гримови?
Трчи, Виле!
Буди војник!
Како смеш да ми
вређаш генерала.
Умри, варварине.
Бинго!
-Ти си убио моје пријатеље?
Бар да их је било
више.
Ипак, остаје ми твој брат.
Узгред, где је Џејкоб?
Моли.
Не!
Желим да молиш.
Не, не, храбри генерале,
немој да ме убијеш.
Хтео сам само мало
предјела.
Пријало би ми парче пите.
Ускоро ћемо бити једно,
љубави моја.
Стани!
Завршимо чаролију,
љубави моја.
Црко' сам.
Заустави је, Виле!
Не нож, Виле, не нож!
Она њима управља!
Када месец поново постане цео,
и ја ћу.
И ваше краљевство опет
ће бити моје.
Можеш да је спречиш, Џејк.
-Не могу, Виле.
Ово је твој свет, Џејк.
Од тебе зависи.
Заврши причу.
-То!
Не знам како...
Лепа сам.
Не могу више да издржим!
Ко је сада најлепши?
Можеш да је спречиш,
ти знаш причу. -Слаб сам!
Не могу! Не могу!
-Само ти! Само ти!
Виле! Виле!
Чекај!
-Не!
Извини.
Добро!
У реду!
Каква братска љубав.
Каква жртва.
Не гледај је у очи.
Не гледај је у очи.
Он умире, Џејкобе.
-Остави ме на миру!
Због тебе.
Можеш ли да га спасеш?
Имаш ли свој чаробан пасуљ?
Јер, ја га имам.
Што би ово била лепа прича
пред спавање!
Зар ниси знао, Џејкобе?
Истина је страшнија
од фантазије.
Виле!
Желиш ли да живиш?
Не, моја краљице.
Не!
Овде сам.
Заврши чаролију,
слатки мој нови принцу.
Огледалце, огледалце на зиду.
Кажи то.
-Ти си најлепша.
Не, не љуби је!
Тако је хладно.
Види шта си урадио!
Анџелика.
Ти си убила моје ћерке!
Краљице моја.
-Заустави га!
Умрећеш!
Не, Виле, не!
Ко је најлепши од свих?
Грими!
Сињор Грими!
Не, молим те.
Кажи ми шта да урадим.
Служи мојој краљици.
Не! Грими!
Зла краљице...
чуј ме.
Прогутај моју клетву из мрачног
срца мојих предака.
Маледета (проклета)!
Маледета!
Хеј!
Чује ли ме неко?
Хеј!
Хеј!
Џакобе!
Ја сам, Кавалди!
Џакобе!
Где је Вил?
Боже, Виле.
Не, Боже, не.
Чекај, ја знам ову причу.
Из мог детињства.
Још има времена, Џакобе.
Види, пожури, Џакобе.
Чаролија може бити
поништена.
Пољупцем. -Пољупцем, да!
-Праве љубави.
Само нек је истинска љубав
у твом срцу.
Или ће то бити пољубац
смрти!
Ева!
-Хајди!
Бинго!
Лили!
-Елси! Анџелика.
Виле!
-Брже, бамбини (децо), брже!
Виле, готово је.
Устај!
Виле, чаролија је
поништена.
Успели смо.
Виле?
Можда још један пољубац.
Не... ти.
А да ти пробаш, Анџелика?
Виле! -Морао сам да знам како
то изгледа пре краја приче.
Добри људи Марбадена, немате
више чега да се бојите.
Јер смо ја и браћа Грими
уништили мрачно срце зла.
Ви сте слободни!
Грацие (хвала)! Музика!
Хтео бих да задржим ово,
спасло ми је живот.
Наравно.
-Грацие.
А ти треба да си с овим
пажљивији.
Добро је... -То је моје?
-Али мислим...
Извини што никад нисам
веровао у тебе.
За утеху, ни ја нисам
никад веровао у тебе.
Видим, ипак сте браћа.
Овде сте увек добродошли,
увек, Гримови. Ово је и ваш дом.
Мислио сам да ћеш ти
на крају бити онај
с девојком. -Видиш ли оно?
-Шта? Сунце?
Дан још није завршен.
-Да, баш.
Мислиш да је ово прекретница?
-Рекао бих да је близу тога.
Стварно?
-Близу тога, Виле. -Сјајно.
Размишљам о другачијем
послу.
Који би искористио наша нова
умећа... -Виле.
Још то нисам рашчистио...
-Ово јесте стваран свет.
Ми смо људи без државе.
Ми смо непријатељи земље.
Најгоре је што немамо
ни жуте банке.
Немамо лоше име.
-Баш добро име.
Играјмо. Хајде.
...и сви су живели
заувек срећно...
...па, можда и нису
Превод:
Слоба К. (slobonja@yahoo.com)