Tom Wujec - Got a wicked problem? first, tell me how you make toast

Prevodilac: Aleksandar Kovačević Lektor: Ivana Korom Pre nekoliko godina sam naleteo na jednostavnu vežbu iz dizajna pomoću koje se lakše rešavaju složeni problemi, i kao mnoge slične vežbe, na prvi pogled deluje trivijalno, ali kada se bolje pogleda, uspeva da otkrije neočekivane stvari o načinima na koje sarađujemo i razmišljamo. Sastoji se iz tri dela, a počinje od nečega što svi umemo: pravljenja tosta. Za početak uzmete prazan list papira i flomaster i bez korišćenja reči crtate uputstvo za pravljenje tosta. Većina ljudi nacrta nešto poput ovoga. Nacrtaju veknu hleba, koja se iseče, pa se stavi u toster. Toster zatim radi određeno vreme. Hleb iskoči i eto tosta i radosti. Proteklih godina sam sakupio stotine ovakvih crteža, i neki su vrlo dobri, jer veoma jasno prikazuju postupak pravljenja tosta. Neki, sa druge strane, i nisu tako dobri. Zapravo su stvarno bezveze, jer se ne vidi šta žele da prikažu. Kad se bolje pogleda, neki prikazuju određene strane pravljenja tosta, dok druge kriju. Tako se neki bave samo tostom, a neki prelaskom hleba u tost. A neki se bave siključivo tosterima, inženjeri vole da crtaju taj mehanički deo. (Smeh) Neki su i o ljudima. Trude se da prenesu ljudski doživljaj. Ima i onih koji se bave logistikom pravljenja tosta, sa početkom u prodavnici. Teleportom prolaze kroz čitav lanac snabdevanja, vraćaju se do njive i žita, jedan čak počinje od samog Velikog Praska. Ima ludih stvari. Ali mi se čini da je očito da, iako su vrlo različiti, svi crteži dele jednu osobinu, i zanima me da li je vidite. Vidite li? Šta im je zajedničko? Većina se sastoji od čvorova i veza. Čvorovi predstavljaju materijalne stvari, poput tostera i ljudi, dok veze povezuju čvorove. Ta kombinacija čvorova i veza čini model sistema, koji prenosi naš mentalni model, odnosno shvatanje određenih pojava. Tome oni zapravo služe. Zanimljivo je da ovi modeli sistema oslikavaju naše tačke gledišta. Na primer, Amerikanci koriste tostere. To je očigledno. Međutim, mnogi Evropljani tost prave u tiganju, a mnogi studenti na otvorenom plamenu. Ne razumem zašto, ali mnogi master studenti to rade. Brojanjem čvorova se može izmeriti složenost crteža, i u proseku ih ima između četiri i osam. Ako ih je manje, crtež deluje trivijalno, ali se brže razume, a ako ih je više od 13, čovek se izgubi u crtežu. Previše je složen. Znači da je najbolje između 5 i 13. Ako želite da nešto prikažete slikom, neka na dijagramu bude između 5 i 13 čvorova. Iako možda ne umemo da crtamo, bitno je da umemo da složene stvari instinktivno raščlanimo na jednostavne, a zatim ih ponovo sastavimo. Tu dolazimo do drugog dela vežbe, uputstva za pravljenje tosta, ali ovog puta pomoću nalepnica ili kartica. Šta se tada dešava? Kad koristi kartice, većina ljudi crta jasnije, detaljnije i logičnije čvorove. Vidi se kako se vrši postepena analiza i dok se model gradi, redosled čvorova se preuređuje poput Lego kockica. Iako to deluje nebitno, zapravo je veoma važno. Jedino tom brzom smenom između stvaranja i sagledavanja i analize postiže se jasnoća izraza. To je suština procesa dizajna. A teoretičari sistema nam kažu da je lakoća sa kojom menjamo način prikaza ideje srazmerna našoj volji da poboljšamo model. Ne samo da su sistemi sa karticama fleksibilniji, već i sadrže mnogo više čvorova od crteža. Mnogo su detaljniji. Sada počinje treći deo vežbe, crtanje uputstva za pravljenje tosta, ali u okviru grupe. Šta se tada dešava? Dešava se sledeće: isprva je neuredno, pa još neurednije, i još neurednije, ali što se model više prerađuje, najbolji čvorovi se sve više ističu i svakom sledećom verzijom je model sve jasniji jer se gradi na tuđim idejama. Time nastaje zajednički model sistema koji objedinjuje sve različite tačke gledišta, što je sasvim suprotno onome što se obično dešava na sastancima, zar ne? Ovi crteži mogu da sadrže i preko 20 čvorova, ali je teško da se čovek izgubi u njima jer i sam učestvuje u njihovom stvaranju. Zanimljivo je da grupe same menjaju ili dodaju nove načine uređivanja dijagrama. Na primer, da bi se izbegle protivrečnosti dodaju se grananja ili paralelne putanje. Uz to, sve mnogo brže i bolje ide ako se radi u tišini. Stvarno zanimljivo - pričanje ometa. Iz ovoga se mogu izvući sledeće pouke: prvo, pomoću crtanja događaje shvatamo kao sisteme čvorova i njihovih veza. Pomoću kartica se stvaraju bolji modeli, jer se mogu mnogo lakše menjati. Rad u grupi stvara najopširnije modele zbog spajanja različitih tački gledišta. To je zanimljivo. Ako ljudi sarađuju pod pravim okolnostima, grupni modeli su mnogo bolji nego pojedinačni. Vidimo da ovaj pristup dobro funkcioniše za pravljenje tosta, ali šta ako poželite da nacrtate nešto bitnije, recimo viziju kompanije, ili uslužnu delatnost, ili plan za dugoročnu održivost? Dešava se vizuelna revolucija, jer sve više organizacija rešava nezgodne probleme tako što ih zajednički iscrta. Siguran sam da su u prednosti oni koji na svet gledaju kao na pokretne čvorove i veze. Ceo postupak je prilično jednostavan. Počne se od pitanja, sakupe se čvorovi, usavrše se, pa se sve ponovi, usavršavate i usavršavate dok ne dobijete jasnu sliku i odgovor na pitanje. Taj jednostavan postupak crtanja i prepravljanja donosi izuzetne rezultate. Važno je znati da je bitna komunikacija, a ne sam model. Toliko različitih tački gledišta može da stvori stotine ili čak hiljade čvorova. Jedan od primera ovoga je kompanija Rodale, velika izdavačka kuća. Jedne godine su izgubili dosta novca, pa je grupa direktora tri dana iscrtavala celokupno poslovanje. Zanimljivo je da su nakon iscrtavanja celokupnog poslovnog plana, sistema i sistema, ostvarili zaradu od 50 miliona dolara, a ocena mušterija se povećala od prolazne do najbolje. Zašto? Zato što su direktori sad sve organizovali. Trudim se da pomognem kompanijama u rešavanju nezgodnih problema iscrtavanjem u grupi, a na sajtu drawtoast.com sam sakupio neke od najboljih primera. Tu možete da naučite o vođenju radionica, o vizuelnom jeziku i o sastavu čvorova i veza koje se koriste za rešavanje problema, kao i da skinete razne šablone za borbu protiv teških problema u kompanijama. Naizgled trivijalna vežba iz dizajna nam pomaže da dobijemo jasnu sliku, angažujemo se i organizujemo. Kad se sledeći put suočite sa zanimljivim izazovom, setite se šta nam dizajn poručuje. Neka vam ideje budu vidljive, određene i značajne. Jednostavno je, zabavno i moćno, i smatram da je to ideja koju vredi proslaviti. Hvala vam. (Aplauz)