Tip:
Highlight text to annotate it
X
Kрајем 18. века, Русија је била увучена у међусобне сукобе
горских племена и кланова.
На истеку 20. века Кавкаски ратови букнули су новом силином.
Међународни тероризам претворио је ову земљу у свој полигон.
Вруће палачинке!
Поздрав.
.
Деда Мраз! Да ли си нам донео поклоне?
Е, децо, децо.
Ох, ви моји малени! Били сте добри, а?
Ајде бришите, бришите клинци, деда ће касније да дође! Готово!
Деда Мразе, а хоће ли бити поклона?
Па, дечице Деда Мраз је сада заузет,он ће код вас доћи касније.
Еј, момак!
Ја?
Ти, ти! Што стојиш ту сам? Дођи овамо, ајде седи да се провозамо!
Не, ја не могу!
Ма дођи, дођи овамо! Дођи!
Седи позади!
Урааа!
Добар дан! Здраво.
Ми никог нисмо звали.
Ништа страшно! Општина је донела решење да обрати пажњу на све.
Све ово је потпуно бесплатно.
Наши спонзори су платили све поклоне.
Да, да, потпуно бесплатно!
Где су деца?
Спавају.
А, ево их деца!
Чико хоће ли бити ватромета?
Него како! Нова Година! Све мора да буде забавно!
Чико, дај петарду?
Држи! Пуцајмо! Распалимо!
Нека спавају!
А шта је ово овде? Породичне фотографије?
С ким сте на слици? Са супругом?
Шта му је то са лицем?
Несрећа?
И шта? Нема никог другог?
Хеј! Деда Мраз вам је донео поклоне! Осмех!
Стани!
Стој! Теби кажем!
Па, Шах, преносим ти поздраве од Хабиба.
А ово је мој поклон за тебе.
Еј, снимај!
Убићу!
На!
Ааа!!!
Стој!
Стој ...
Ааа!!!
Склоните се! Ја сам лекар.
Мора у болницу! Брзо!
Јава!
Стој! Стој! Стој! Стој!
Дечака у болницу ...
Нека неко помогне! Помозите!
Пандури!
Убијте их!
Ух, гадови!
Ааа!!!
Деда Мраз! Срећна Нова година!
Срећна Нова година!
ОЛУЈНА ВРАТА
епизода 1 ОЛУЈНА ВРАТА
Вакин! Ја!
Разумејкин! Овде!
Аријкин! Овде сам!
Ваганов! Ја!
Ветров! Ја!
Горшков! Ја!
Селин! Овде!
Сви је по списку.
Пет минута за опраштање са рођацима! Разлаз!
Значи, слушај ме веома пажљиво:
Мораш да издржиш пола године, разумеш?
Мама!
Слушај! Не прекидај ме!
А зашто си ти сам? Из сиротишта си?
Ја? Не, из села сам.
Другови ...
Поручник Панкратов.
Друже Панкратов! Кажите, када ће они бити на месту?
То је страшна војну тајна, мадам.
Разумљиво. Извините, молим вас!
Довиђења.
Пашењка! Пиши нам. Узми цигарете.
Кроз пола године ја ћу се разболети, извући ћемо ми тебе отуда ...
Мама, ово сам сам изабрао!
Сaчекај! Послаћу ти налазе и тебе ће комисија пустити, разумеш?
Ја сам решио да идем у армију!
Јасно ми је све!
Мамице, ја те пуно, пуно волим!
Регрути, у вагон!
Узми кутију.
Мамице!
Пола године!
Помери се! Мој је доњи лежај.
Послужи се, брате!
Оћу, сачекај!
Ево!
О! То је по нашки!
Је ли то све? Можда желите воду?
Рачун донеси ... те.
Здраво! Здраво.
Има ли слободно место?
Ено тамо, поред официра.
Ааа ...
Колјан.
Костијан.
Слушај, ко те је испратио на станици? Мајка?
Па.
Светски! Мој идеал жене: лепа а и види се, паметна.
Хвала.
Моја мајка, је такође паметна али се то не види.
Шта се не види?
Па, ум кроз поглед.
Чак и ако се силно замисли, све једно, то се не види!
Сељанка, једном речију, и ја сам исти!
Код мене је управо супротно: на лицу се као види, али овде ...
Дакле, шта је то?
Већ сте навалили, а?
Вратићемо амбалажу!
Немате за то овлашћење!
А шта си ти, адвокат?
Зашто падаш?
Дакле, пијанство је лоше!
Хајде, хајде, хајде!
А пушење, момци, је штетно по здравље!
Еј, шта то изводите? Помислите ли, да тако не треба?
Па ти мисли, али тек кад постанеш џомба!
Па, ми још нисмо војници, нисмо положили заклетву!
Шта си ти овде, најпаметнији, или шта? Нисам те разумео ... А?
И упамти, џукело: "паметни" си био кући, разумеш?
А овде си "послушни"!
Ако, хоћеш да доживиш да постанеш џомба.
Гребатор!
О!
Отресао си се посинка? Сада ћеш, да празнујеш, честитам!
Не знам, може, како се тога нисам сетио?
Ти од јутрос ниси ништа јела?
А можда би пила?
Хајде, да ти сипам?
Ти не ... Ти не разумеш, да ја сад не могу ни да једем ни да пијем?
Ја не могу!
Ма, престани! Па, није у затвор отишао!
Ја сам три године у морнарици одрубио и ништа!
Чак сам успео да ти се допаднем...
Скрати ти, одрубени? Сада ћу ја живети као у затвору!
Нина, ја обећавам, да ћу га вратити кући кроз пола године!
Ако он тако хоће. Јесам ли те правилно разумела?
Да, ако он хоће сам.
Мушкарац све мора да решава сам.
Знаш, ја ... ја просто немам речи, како да те назовем.
Другови војници! Пажња!
Сада сте такође војници, као и сви који носе упртаче наше војске!
У року од две године ми ћемо заједно делити све тешкоће војног рока.
У блиској будућности вам предстоји да прођете обуку младих војника
и положите заклетву, после чега ћете постати прави заштитници наше отаџбине!
Не чујем!
Један...
Вишље, рекао сам ти!
Шта си ти...
Говори гласније теби кажем!
Молим вас!
До сутра! Хвала. Довиђења.
Здраво.
Здраво.
Нина Евгењевна!
Еее! Куда? Стоп, стоп, стоп!
О... Здраво.
Ма не дувајте се тако! Пући ћете.
А шта ти треба, душице?
Не мени, Костику.
Шта Костику?
Укратко, ово је моја нова адреса.
Аха.
Моји се селе у Петербург хоће и мене да воде са собом.
Што му то сама ниси рекла?
Мене су пандури опет три дана држали. Козе, проклете! Само што су ме пустили.
Узалуд...
Шта?
Ја кажем, узалуд су те пустили! Тамо је теби и место.
Ма иди бре!
Бај-бај, душице!
Кругом!
Напред марш!
Коме служиш, гуштеру?
Нисам чуо!
Служим Отаџбини!
Служи, служи!
Смак, шта ћеш да радиш када добијеш медаљу?
Поклонићу је мојој мами.
А ти?
Немам никога...
Довиђења.
Нина Евгењевна! А?
Ох, хвала, хвала! Молим.
"Здраво мама! Обука је завршена. Ја летим на Кавказ."
Па он неће дозволити! Кољан, ма ајде, ајде, ајде!
Па шта, идем ја..
Друже поручниче! Дозволите нам да се сликамо на улазу?
За успомену. Хајде.
"Узели су само добровољце, зато не паничи,
не дижи све на ноге и не покушавај да ме извучеш.
Ја сам све сам одлучио. Имам једну молбу за тебе:
позови Кате, ти знаш ко је она,
ако се преселила, можда ће рећи где?
Ја јој пишем, пишем, али она не одговара.
Надам се да се ниси мешала, док мене нема. Стварно се надам.
Љубим те. Твој син, Костја".
Костјан!
Погледај, каква лепота!
Зашто није цела служба таква, а?
Ја ћу писати мојима, они су авион видели само на небу!
Срећни смо, браћо!
Акииев! Хоће пилав!
Разумео, командиру! Направићу!
Момци! Не дирајте падобран, он је добар, можда нам још и затреба!
Не, момци, ја не дирам! А, где је мој падобран?
Коркин! Мани се детињарија!
Први вод, код возила!
Други вод, код возила!
Трећи вод, код возила!
Готовс!
У две врсте, збор!
Надесно! Равнајс! За мном! Маршевским кораком!
Кољ, погледај како је све озбиљно!
Да, бре, најебали смо!
Друже пуковниче! Командир пете чете
74-ог издвојеног моторно пешадијског пука поручник Доронин!
Допуна?
Да!
Да се упознамо. Како вас зову?
Александр Владимирович. Александр.
Пуковник Галкин Пал Палич.
Ово је мој начелник штаба, потпуковник Гаврилов.
Андреј Јурич.
Другже пуковниче! Генерал!
Припалите. Да.
Мирно!
Друже генерале! Вољно.
Вољно!
Мирно!
Вољно.
Вољно! Вољно!
Ово је ваше појачање, упознајте се.
Командир "падобранско десантног" батаљона гарде мајор Хуличек.
Мајор Јегоров, спецназ ГРУ.
Како те отац зове, мајоре?
Просто Валера, друже пуковниче.
Ово је наш нови командир.
Командир моторно пешадијске чете поручник Доронин!
Одакле си родом?
Из Томска.
Сибирац?
Сибирац. То је добро.
Другови официри, према обавештајним податцима на територији суседне земаље
у току је активно формирање великих паравојних банди
за спровођење сразмерних борбених дејстава.
Продор је највероватнији од суседа, са истока или југоистока.
Ваш правац југ и југозапад
верујемо, најмање је вероватан за продор због сложеног терена области.
Тако је ваш задатак, да тако кажемо, стражарски.
Али свака стража, и сами схватате, мора бити поуздана.
На основу тога ја наређујем да се организује одбрана гребена"Врата Олуја"
од комбиноване чете поручника Доронина тако да
се искључи и најмања могућност продора.
Разумем!
Друже генерале! Можда, би требало да кажем?
Јегоров је "глинени голуб"! Одједном нагађаш?
Па шта, он је паметан момак! Све једно и да се досети нема ни да трепне.
Идемо у штаб!
Горшков! Ја!
Уста затвори! Један, два! У строј, трком марш!
Разумем!
Такав је колач! Значи тако, Егоров,
Пребаци се са својим извиђачима на место, припреми тамо све,
да сутра дочекаш Доронина.
Разумем.
Укратко понављам генерала: основни правац могућег удара
малих група терориста преко превоја"Олујна врата"
заравни и села.
Ваш задатак је да их уништите.
А ако буду велике групе?
Команда верује да се ништа озбиљно
у вашој зони одговорности неће десити. Ситуација јасна?
Да, друже пуковниче.
Са артиљеријом и авијацијом ће те сарађивати преко нас.
Дакле, шта још?
Тамо је мање-више очувана стара утврда и стражарска кула.
Пре две године, тамо је већ био наш помоћни пункт.
Има питања?
Нема питања. Можете да идете поручниче.
Разумем!
То је све, идемо! не пали се она!
Идемо, кажем! Пали је после!
Да ли сте одавно овде, друже мајоре?
Рачунај нас за домородце! Слушај, поручниче,
хаде да ми са тобом пређемо на ти, ионако ћемо бити заједно.
Валера. Саша.
Ви сте појачање за моју чету, испада, да ми не верују?
Шта мислиш?
Овде нам свари стоје овако: нешто ти боље радиш, а нешто ја.
Главно је шта? Правилно извршити задатак.
А ордење ћемо поделити са тобом! Али упамти:
када сам већ код ордења ужасно је како сам похлепан!
Идемо!
Можда, ипак вреди?
А ако се одједном Доронин успаничи? Ако своје командире притисне непотребно?
Ех, ипак ми је преко срца да их користимо наслепо.
Разумем.
Ех, зашто мој тата није генерал?
Можда бих и ја имаи такав!
То је ауто Панкратова?
Да! Поручника Панкратова.
А шта, он није више у болници?
А, да, обука је завршена.
Можда га је неко питао да га одбаци до града
изгледа као да је нека жена седела код њега.
Хајде да пожуримо..
"То је све, ја сам отишла.
Пошла сам да се удам за будућег генерала Доронина, а не за вечитог Сашку Четног!
Остављам ти новац за мамурлук.
Не тражи ме, и најбоље све заборавиш.
Здраво, Сањ! Здраво.
До вечери треба до изнад појаса у земљу да се заријемо,
овде није све тако просто, како су говорили у штабу.
Чета, код возила!
Поручник Панкратов, поручник Лузгин код мене!
Поручник Кокору код мене! Лети!
Разумем!
Поручник Лузгин! Ја!
остајеш као најстарији. Долазим кроз пола сата.
Разумем!
Поручник Панкратов! Ја!
Организовати заштиту места боравка чете.
Разумем!
Остали да одложе опрему, и припреме се за вечеру.
Друже мајоре, драво-живо!
То значи, да је мој пријатељ Вовчик такође овде?
Убили су твог пријатеља, пре осам дана,
код Шатоа.
Па, господо, молим у моју лимузину!
На падинама товови, прва и друга линија.
Слева, десно од прилаза стражарском месту. Топови по узвисинама.
У рушевинама КНП магацин и кухиња. Минска поља
испред предњих линија и по боковима.
Идемо!
Ајде кажи, Голиков, шта си смислио за тамо?
Ми смо тамо угледали нишу, удобану, као гнездашце за двоје.
Ако тамо поставимо митраљеско гнездо, он ће покрити прилз вратима.
Паметно.
Било би добро да стотину метара одавде минирамо корито реке.
Направићемо!
Идемо!
Дубље, момци, укопавајте! Дубље!
"... Нижегородског драгонског пука, палог у Октобру седмог дана 1839 године.
Вечно сећање".
Колљан, помисли! Ови момци поред нас такође су чврсто ратовали!
Кост, по природи, ти си промућурам момак,
ајде ми сад објасни, шта овим горштацима треба, а?
Кољан! Узећу твој пушкомитраљез да се сликам.
Е е е! Остави пушкомитраљез!
Шта си ти, тупане, покемон? Тихо!
Слушај, ти! Тихо, момци, водник!
Што сте се окупили?
Горшков, шта ти је то на глави? Склони!
Позиција мора бити спремна за пет сата!
Раде сви, нема извлачења! Ајде, ајде!
Одмах ће све бити урађено!
Панцире са собом! Ајде, ајде! Иди!
Себични...
Дебили!
Оде без гледања. Класа, а?
Момак!
Шта показује?
Прошли су поред Аула и ништа чудно нису приметили?
Не.
Поред пута једна жена и старац, а у дворишту се суши мушки веш.
Очигледно је да није старачко.
Можда, само није изашао?
А, не, овде су. Поред, у планинама.
И ово село се налази на нашем врату.
Тако да је, Сања, у овом рату фронт на 360 степени.
Ђаво ...
Шта је тамо?
Не, ништа. Све је нормално.
Мама!
Тако! И шта, спреман?
Спреман! Мама, командуј!
Командуј, мама!
Хајде!
Припрема... Позор ... Сад!
Е е еј, претећи ћу!
Ако стигнеш!
Хајде!
Стижем!
Ааа!!!
Мама!!!
Ааа!!!
Све смо урадили по договору: мине су постављене по клисурама.
Погледајте да се сами не натакнете!
Ево, подпиши формуларе.
Наредник! Ја!
Построј људе, у возила!
Разумем!
То је све? Изгледа да је мој посао овде завршен?
Бог нека вас овде чува! Ми смо урадили све што што смо могли. Срећно.
Хвала.
Буди!
Здраво, уважени!
Мирно! Мирно, Сања!
Ко сте ви?
Он је код мене.
А, код тебе.
Поручник Панкратов! Код мене! Брзо!
Разумем!
Па здраво.
Здраво.
Однеси!
Панкратов!
Друже поручниче! Зашто је на положају странац?
Какав странац, друже поручниче?
Остави!
Како сам ја разумео, пошто си ме нашао, значи биће борбе ...
Могуће.
Ко?
Хабиб.
У бре! Хабиб... Када?
За дан, два.
Момак који се као наљутио, треба да одем да му нешто објасним.
Мислиш да је могуће?
Њему је могуће.
Предај дежурство поручнику Боброву! Сам задужи малу узвисину!
Кругом марш!
Командире, можете ли на минут? Да.
О, гледај! Оде, видра ...
Ага, не причај!
Ево ја са својима, колко смо ми по касарнама лутали?
А ја? То је роспија!
Изгледа да је нашла другог, шта ли?
Алина, не проживљавај!
Хвала ти!
Све ће бити у реду.
Аха.
Упознајте се.
Шах.
Доронин.
Шах је наш човек.
Како је лепо!
Лепо ...
"Излазим сам ја на пут: Кроз маглу трновит лежи пут:
Ноћ тиха. Пустиња слуша Бога, И звезда са звездом говори."
Читао. Пушкин.
Љермонтов!
Чеченац, као и ми!
Хабиб!
Хабиб! Овамо, Хабиб!
Кажите својим људима да не праве буку Руси су на превоју.
Руси су већ овде? Колико их је?
Укупно сто човека.
Сто човека кажеш? То је добро.
Јуче их је стигло двадесет, јутрос још 80.
Ах, хвала ти, жено!
дај овамо!
Слушај, Костјан?
Оу!
У нашем селу има једна старица ми је зовемо наша Ванга.
Ти јој донесеш јаја или нешто друго,
а она теби предскаже судбину.
Па, ја сам једном отишао без ичега, она ми је рекла:
"Ти, Кољан, толико си расточен, да у животу нећеш имати среће.
А срећу ћеш имати само онда када будеш умирао, када смрт дође по тебе."
Горшков, код мене! Брзо!
Не дери се! Пући ћеш!
Па, помози старцима!
Само да се опремим...
Па, ништа, ништа, ништа! Опремај!
Костјан! Шта?
Извиђачи се враћају.
Ето то је служба! А Кољан опет у земљу и опет са лопатом.
Требало је ипак онда да однесем јаја оној баки.
Е! Е! Извиђаче да сликаш, неможе! Добићеш по носу!
А зашто то неможе?
Зато! Тајна, бре! Стигло? Ајде бриши одавде!
Кога све у армију примају! Свакакав бућкуриш!
То је тачно!
До тог гребена, морамо дејствовати прецизно.
Друже потпуковниче!
Не, мени се овде свиђа! Овде не стоји на неравном!
Слушај, Костјан? А?
Код нас у Федјуки има једна распуштеница онако, добра женска,
истина није млада, преко тридесет година, ми код ње сви по реду идемо.
Донесеш јој кофу кромпира или двадесетак јаја и она је задовољна.
А зашто ми то причаш?
Не знам. Ја бих сад код ње да пригвирим. А ти?
Мисли о било чему другом, важи?
А о чему другом? Ја сам већ о свему другом већ размишљао.
Здраво, Сања!
Дозвољаваш извештај?
Извештавај. Знаш и сам да ти ја нисам начелник, тако да се за то не секирај.
Хоћеш чај? Хоћу.
Чај. Да.
Ти се такође не секирај... Па, уопштено, прошли смо долину, 15 км по дубини.
Чисто је на обе стране.
Тако да и ако гости дођу, сигурно неће за још један дан.
Нормално. За то време ћемо успети да се припремимо.
А то, истину кажем, ја сам све измучио.
Хајде да видимо шта се то иза наших леђа дешава.
Ех, да није Аул, него руско сеоце...
Пошли би да се са девојкама упознамо!
Па, само да гвирнем шта имаш на малом.
Тако...
О како!
Види ти!
Види ти! Какав Наполеон се код тебе тамо створио.
А зашто, Панкратов изгледа стварно нема сина?
Па?
И што се сви они овде пентрају? Шта им је, татица им није дао оправдање?
Слушај, откуда ја то да знам?
Зато ја знам: због наших Сањка, ордења!
И шта после? Чисто, вуче се по генералштабу
ратни чеченски официр.
Ух, баш си жедан ордења, Валерка!
То је тачно!
Преломи су веома озбиљне, на многим местима.
Компликована операција. Део кости је морао да избаци.
А можда још једна операција кроз месец дана.
Кичма није повређена. То је све.
А. ..
Чај.
А, хвала.
Па, како вам се свиђа? Удобност у дворишту, вода такође,
али то је као и код свих. Види стуб.
Тридесет рубаља дневно. одговара?
Да, одговара.
Депозит одмах.
Сазнала сам: операција је врло скупа, а затим ће морати да иде у Курган.
Зашто у Курган?
Зато што је тамо клиника Елизарова а не без ње неможемо,
кажу, да они чине чуда.
Не брини, зарадићу довољно за клинику, за операцију, за Курган...
Све ће бити у реду. Ти си моја мудрица...
Ја те много волим. Искрено.
.
А још, Костјан, код нас у Федјуки постоји човек који има оволике образе!
Ми га тако и зовемо Хрчак. Разумеш, а?
Стој, ко иде?
Наши!
Наши су сви код куће! На стомак, бре! Реко ти на стомак!
Руке на потиљак!
Кажи лозинку! Пуцаћу мрднеш ли!
А што не пуцаш?
Тако... то је...
Шах! Ја!
Ништа, ништа, момци! Јунаци!
Служим отаџбини! Служим отаџбини!
То је галама, децо, то не треба.
Јеси ли чуо, шта је он рекао?
Па?
Костиа, ја кад ти кажем: ми смо овде још само мало, осећам да
после идемо код њега у извиђаче. Зуб ти дајем!
Слушај, Кољан! Хајде да имамо личну лозинку, а?
Зашто?
Па тако, из фазона.
Из фазона? Федјуки!
А одзив?
Хрчак.
Нашао сам га.
Далеко?
Пола дана хода. Даћу ти Хабиба на разговор.
Арапин зна све.
Одмах потом га врати мени, Валера.
Сања! Сањ!
Сањ, треба сад да идем у шетњу.
Ако треба, онда треба! Далеко?
Ма не, ту около.
На дуже?
Мислим, да ћу данас да се вратим. Узећу десет мојих људи.
Голикова остављам уместо мене.
Можда, Галкину извештај?
Извештај не треба.
Он добро каже, шта ако одједном информација процури?
Ја ћу после известити моје.
Кажи искрено, поручниче: бојиш се да останеш сам?
Не боји се, знаш ко?
Опуштено, ето мене за дан.
Добро.
Да ли се то исплати?
Кост! А?
Спаваш? Не.
Ево и ја нешто не могу заспати.
Слушај, Кост, сећаш ли се, када су нас испраћали у армију,
твоја мајка је викала: пола године, пола године, звучало је као обећање,
о чему је то?
Шта си ти, прислушкивао или шта?
Ма какви прислушкивао?! Када по целом перону виче
онда хтео не хтео чујеш.
Она је мене хтела да покупи кући кроз пола године кажу, болесна, потребна нега.
Или да имам чир.
И шта, потом се предомислила?
Ја сам се предомислио.
А јеси ли хтео?
Ни сам незнам шта сам хтео.
Како то?
Ето тако. Други су хтели уместо мене. И тако је, Колљан, како је.
Горшков, Ветров! Покривајте се! Спавање!
Он спава ко беба.
А зашто га и будити? Он ионако ништа не ради.
Обећавао, обећава, али ништа не ради.
Он ништа не може, разумеш?
Ма, све је у реду, за сада.
Знаш, мени се не допада, када о мом сину говоре, као о пустом месту.
Запамти то, у реду?
А какво је он место? Паметан, способан? А шта он хоће?
Учи као од беде!
Успут, он је сам дошао и предложио ми да окупи групу деце
ради подршке нашем покрету, али ипак ништа није урадио.
А зашто ми ниси рекао?
Ти би све урадила за њега уосталом, као и увек.
Овде.
Позиције?
Један горе иза куће.
Петраков, Кириенко, Шмелев код мене!
Разумем!
Један слева, један сдесна, ја по средини. Напред!
.
Па, Шах, преносим ти поздраве од Хабиба.
Од Хабиба... Од Хабиба...
Хабиб је у униформи.
Маратонац, клијент је у маскирном, јеси ли разумео?
Разумео.
У кући још четворо.
Стршљен, у кући још четири. Јеси ли разумео?
Разумео.
Известите о спремности.
Спреман.
Живог узимамо само клијента.
Радимо. Почињемо!
.
Ааа...
Ааа!!!
Ааа!!!
Нормално, жив. Преузмите.
Да, командиру!
Нормално.
Све је чисто.
Нема преживелих.
.
Сјајно.
Шта је рекао?
Вама је дошао крај.
И то је све?
Ускоро.
превод: ЦРВЕНИ