The Simple Story of Photosynthesis And Food - Amanda ooten

Da li ste se ikada zapitali odakle dolazi većina hrane koju jedete svakog dana? Pa, oko 60% hrane koju jedete su ugljeni hidrati. Kao što verovatno već vidite iz samog imena, ugljeni hidrati sadrže ugljenik, vodonik i kiseonik. Ali gde ovi atomi zapravo nastaju i kako se spajaju i čine ukusnu hranu poput voća i testenina? Sve zapravo počinje s vazduhom koji izdišete baš ovog trenutka, tačnije sa molekulima ugljen-dioksida. Biljke će udisati isti ovaj ugljen-dioksid kroz pore na svojoj površini, koje se zovu stome. Biljke piju vodu kroz svoje korenje kako bi dobile potrebne atome kiseonika i vodonika i njihove elektrone, da bi napravile ugljene hidrate. Šta je to? Pa, to je posebna organela u biljkama unutar lišća biljaka koja se zove hloroplast. Zelena je jer ima poseban pigment koji upija svetlo koji se zove hlorofil. Svaki list ima oko 44 000 ćelija i svaka ćelija ima između 20 i 100 hloroplasta. To je i do 4 400 000 hloroplasta! Do sada ste verovatno pretpostavili da pričamo o procesu fotosinteze i možda se pitate kada će sunce ući u priču. Hajde da se vratimo na prvobitni molekul vode. Biljka mora da rastavi ovaj molekul vode kako bi iz njega dobila elektrone. Ali biljka ne može sama da rastvori vodu. Potrebna joj je pomoć visokoenergetskih zraka sunca. Sada kada hloroplast ima sve gradivne materijale - ugljenik, vodonik, kiseonik i elektrone - može da ih iskoristi da prođe kroz ostatak procesa fotosinteze i pretvori prvobitni gas ugljen-dioksida u jednostavan ugljeni hidrat zvani glukoza, C-6-H-12-O-6. Taj mali molekul glukoze onda pomaže da se stvore veći i bolji ugljeni hidrati, poput celuloze. Celuloza je vrsta ugljenog hidrata u biljkama koji naša tela ne mogu da razlože. To zovemo vlaknima i jedemo ih u povrću poput zelene salate, brokolija i celera. Biljke koriste celulozu kako bi ostale jake. Biljka takođe može da pretvori glukozu u skrob, veliki molekul koji skladišti energiju u biljci. Volimo da jedemo skrob iz biljaka poput krompira, kukuruza i pirinča. Vidite, kada jedete biljke, zapravo imate korist od fotosinteze. Biljka pravi stvari poput skroba, koji jedemo, a onda ih ponovo razbija na glukozu, što je prvi oblik koji je biljka proizvela. Onda mitohondrije u našim ćelijama, kojima kiseonik koji udišemo daje snagu, mogu da pretvore glukozu u čiste molekule energije, koji se zovu ATP. ATP snabdeva energijom sve procese svake od naših ćelija, stvari poput komunikacije, kretanja i transporta. Ali zašto moramo da pretvaramo tu glukozu u ATP? Razmislite o tome na ovaj način. Uzbuđeni ste zbog svog posla preko leta na lokalnom štandu za prodaju sladoleda, ali šefica vam je upravo rekla da će vas plaćati u sladoledu. Šta ćete moći da uradite sa tim sladoledima? Ništa i zbog toga ste kulturno pitali da vas plaćaju u dolarima. ATP je poput dolara. To je moneta koju koriste sve žive ćelije, dok je glukoza nešto poput sladoleda. Čak i biljke u svojim ćelijama imaju mitohondrije da rastvore glukozu koju prave u ATP. Kao što možete da vidite, ljudi i biljke su neraskidivo povezani. Vazduh koji izdišemo koriste biljke da prave ugljene hidrate u kojima mi toliko uživamo. A u tom procesu, ispuštaju iste molekule kiseonika koji su nam potrebni za udisanje, kako bi naše mitohondrije mogle da rastvore naše ukusne obroke od ugljenih hidrata.