Tokyo Story - 1953 - , director - Yasujirô ozu - Multi subs

A SHOCHI KU PRODUCTION FROM THE 1953 CULTURAL FESTIVAL TOKIJSKA PRIČA Scenario: KOGO NODA and YASUJI RO OZU Izvršni producent: TAKESHI YAMAMOTO Fotografija: YUHARU ATSUTA Umetnički direktor: TATSUO HAMADA Uloge: SETSUKO HARA CHISHU RYU CHI EKO HIGASHIYAMA HARUKO SUGI MURA SO YAMAMURA KUNI KO MIYAKE KYOKO KAGAWA EIJIRO TONO NOBUO NAKAMURA SHIRO OSAKA HISAO TOAKE TERUKO NAGAOKA REŽIJA: JASUDJIRO OZU (YASUJIRO OZU) Proći ćemo Osaku oko 18:00h. Keizo bi trebalo da završi oko 10:00h. Ako je dobio telegram, biće na stanici Osaka. Evo vam ručka. Odlazim sad. Ne moraš često da nas posećuješ ako si zauzet u školi. Mislim da ću naći vremena. Tokom pauze. Onda se vidimo kasnije. Staviću čaj u termos, Majko. Odoh. - Vidimo se. Imaš li vazdušni jastuk? Zar ti ga nisam dao? Nije ovde. Siguran sam da sam ti dao. Stvarno? Dobro jutro. Odlaziš danas? Da, popodne. Stvarno? Ovo je šansa da vidimo svu našu decu. To je lepo. Mora da se raduju tvom dolasku. Nadam se. Pripazi na kuću dok smo odsutni, hoćeš li? Naravno. Imate jako dobru decu. Veoma si srećan. Pretpostavljam. Kako je divno vreme. Da, zaista. Sretan vam put. Još uvek ne mogu naći. Ne? Mora da je tu negde. Oh, evo ga. Našao si ga? Da. DR. HIRAYAMA - Interna medicina i Dečije bolesti Nemoj uprljati sobu. Vratio sam se. Dobro došao. Jesu li Baba i Deda stigli? Uskoro će stići. Mama! - Molim? - Zašto si mi sklonila sto? Da sredim sobu za Babu i Dedu. Hoću moj sto ovde! Ne mogu ti pomoći. Potreban nam je prostor. A moj diplomski? Gde ću učiti? Uči gde god hoćeš! Reci mi: Gde ću učiti? Mama! Reci mi. Ućuti. Ionako ne učiš. Učim. Ne učiš. Znači ne treba da učim? Nema više učenja? Šta to govoriš? Evo ih. Oh, vratili ste se. Izvolite uđite. Izvolite. Da, izvolite. Jeste li lepo spavali u vozu? Mora da ste umorni. Dobro. Dođi. Dobrodošli. Lepo vas je videti opet. Samo se nadam da vam ne dosađujemo. Puno vremena je prošlo, Majko. Zaista jeste. Divno vas je videti. Kako je naša sestra Kyoko? Dobro je, hvala. Ostala je da čuva kuću. Fumiko... Donela sam nešto. Malo keksa. Imamo ih u kraju. Mama ih voli. Daj neku činiju da ih izvadim? Plitku činiju. Odgovara? Odlično. Da li je Noriko došla na stanicu? Ne, ali sam je zvala. Pitam se šta se desilo. Hajdemo. Šta radite? Doji. Ovo su tvoji Deda i Baba. Oh, ala su porasli. Minoru ide u srednju školu. Jel da? Koliko imaš godina, Isamu? Reci joj. Kada je spremna. Hoćeš da se okupaš, Oče? Hoćeš da se presvučeš, Mama? Nemoj se mučiti. Idemo. Ja ću poneti. Da li vas je Keizo sačekao na stanici? Da, bio je tamo. Poslali smo mu telegram. Jel bio u redu? Poslao ti je nešto. Pismo u redu. Imas li peškir, Oče? Da. Ne žuri. Čime ćemo ih nahraniti? Šta kažeš na meso? Možda sukiyaki. Zvuči dobro. I malo sashimi. Ne treba nam i to. Meso je dovoljno. Samo ćemo sukiyaki. To je Noriko. Lepo je videti te. - Zakasnila sam na stanicu. - Bila si? Oni su već otišli. Gore su. Idem gore da se pozdravim. Dobrodošli u Tokyo. - Koliko je samo vremena prošlo. - Da, zaista. Mora da si jako zauzeta. Ne baš. Ali kada sam završila, bilo je isuviše kasno. Nisi morala da dođeš danas. Bićemo ovde neko vreme. Da li jos uvek radiš za istu kompaniju? Mora da je teško biti sam. Tvoja kada je spremna. Dolazim. Dozvoli da ti pomognem. Oh, u redu je. Boravak u Tokiju je kao san. I ne izgleda tako daleko. Juče smo bili u Onomichiu, a danas, evo nas ovde. Drago mi je da sam doživela ovaj dan. Svet se dosta izmenio. Ali vi se niste ni malo izmenili. Naravno da jesmo. Sad smo starci. Mama. Hajdemo dole. Mama, porasla si. Ne budi smešna. Kako mogu porasti? Ali jesi. I ugojila si se. Bila je ogromna kada sam ja bila dete bilo me sramota pred drugovima. Jednom je u školi slomila stolicu. Oh, ta stolica je već bila slomljena. Još uvek veruješ u to. Pa jeste. Kako bilo, nema veze. Skloniću ovo. - A ovo? - Ostavi tu. Sad je svežije. Mora da je jako vruće u Onomichi. Da, jeste. Majko, kako je Gosp. Ko? Mora da je rođena pod srećnom zvezdom. Imala je lošu sreću ove godine, opet. Nakon smrti muža, udala se za čoveka iz Kurashikia. Povela dete sa sobom. Ali čujem da nije baš srećna tamo. Jadna žena. Tata kako se zove čovek? Onaj što je radio za grad. Mr. Mihashi? Umro je. Pre neko vreme. Da, tako je. Sećaš li se Mr. Hattori? Sa vojne sekcije? Ja ga se sećam. Sada živi u Tokiju. Zaista? Planiram da ga posetim. Gde živi? Živi u Taito kvartu. Adresa mi je u beležnici. Završili? Od Keizo-a. Čvrsto je zaspao. Ne trudi se. Pusti ga da spava. Sutra idu u razgledanje? Ja ću ih voditi. Odlično. Idemo li, Noriko? Predpostavljam. Lepo od vas što ste došli. Vidimo se uskoro, Tata. Ne muči se. Izvini što smo ostali ovako dugo. Mora da si umoran, Oče. Mama, da legneš? Hoćemo li onda na spavanje? Laku noć. Doneću ti malo vode. Zar nisi umoran? Ne baš. Drago mi je da su svi dobro. Najzad smo tu. Da. Pitam se koji li je ovo deo Tokija? Mislim da je periferija. Mora biti. Dugo smo putovali od stanice. Mislila sam da će biti neki življi deo grada. Koichi je želeo da se preseli, ali mislim da nije tako lako. OOH LA LA SALON LEPOTE Koliko dugo će ostati u Tokiju? Još par dana. Zar ne bi trebalo da ih posetim? Ne trudi se. I onako će doći ovde. Odvešću ih na neku predstavu. Ne treba da se trudiš. Ovaj pasulj je odličan. Šta rade danas? Nemoj sve pojesti. Danas ih moj brat vodi negde. Stvarno? Onda sam ja slobodan. Doručak, Kiyo-chan. Lepo se ponašaj. Deda i Baba će biti sa nama. Da li razumeš? Razumem! - Kasnimo. Idemo li? - Da, uskoro. Idi gore i pitaj ih da li su spremni. Jeste li spremni? Pustili smo vas da čekate. Kaže da možemo da krenemo. - Idemo. - U redu. Gde ćeš jesti? U menzi. Deci će se svideti. Dobro. Isamu se sviđa tamošnji ručak. Kako je on? Apetit? Ne. Samo pije nešto hladno. - Da li mu je groznica popustila? - Njegova temperatura je još uvek 40. Bolje da odem da ga posetim. Hvala. Žao mi je što sam vam pokvario subotu. Da li inekcija deluje? Moram da obiđem pacijenta. Oče, moram obići bolesno dete. Nije mu dobro. Žao mi je. - Sačekaćemo. To može potrajati. U redu je. Žao mi je Majko. Još nismo krenuli? Možda ću zakasniti. Šta ćemo sa njima? Da ih ja izvedem? Ne možeš ostaviti kuću praznu. Ići ćemo sledeće Subote. U redu. - Kuda će on? - Kod pacijenta. Jako mi je žao. Ne, ne. Zauzet doktor je dobar doktor. Jako puno radi. Mama, zar ne idemo? Ja tu ne mogu ništa. Potreban je pacijentu. Nije fer. Ići ćemo drugi put. Minoru, lepo se ponašaj. Samo napusti sobu. - Lažljivice! - Šta? Čuo si me! - Dođi. - Ne želim. Loši momci! Momci bi trebali biti veseliji. Trebaš se sramiti. Nije fer! Ali ići ćemo drugi put. Stalno drugi put! Nikad ne odemo! Ja ne mogu tu ništa. Uvek to kažeš. Ne budi tako naporan. Nije fer! Smiri se ili ću te reći Ocu. Samo napred. Dobro. Upamti te reči. Ne plašim se. Šta je problem? Jednostavno ne znam. Hajde, Isamu. Hajde da se prošetamo. Minoru takođe. Hajdemo. Idite sa Bakom! Zašto i ti ne pođeš? Idemo. Izvini. Minoru, idi sa njom. Ne želim! Kako hoćeš. Šta je bilo? Tvrdoglav je. Kao i Koichi. Nikad nikog nije slušao. Uvek je radio po svome. Mora da si razočaran, Oče. Ne, uopšte. Idemo sledeću Subotu. To će biti lepo. Posle par dana provedenih ovde, mislim da ćemo otići do Shige. Pogledaj. Eno ih. Šta ćes biti kad porasteš? Lekar kao tvoj otac? Vremenom ćes postati Doktor, pitam se da li ću dočekati to. Mr. Enomoto je zvao u vezi posla. Onda je sve ugovoreno. Gde su? Gore. Kupio sam im kolače. Uzmi jedan. Dobri su. Nisu im potrebni tako skupi kolači. Dobri? Dobri su, ali su i skupi. Dovoljan im je i keks. Ali juce su jeli keks. Vole ga. Hoćeš li ih izvesti negde sutra? Sutra? Sutra ću morati da pokupim neke račune. Vidim. Koichi bi trebalo da radi nešto. Šta kazeš na Kinsha-tei večeras? Šta ima? Neke naniwabushi recitacije. To je dobro. Svideće im se. Nisu nigde išli od kako su stigli. Šteta što moraju da sede gore po ceo dan. Jeste, ali nema nikog da ih izvede. Zaposlila te. Zdravo. Koji posao. Gde je otac? Izašao je. Zar se nećeš okupati? Oče. Hajdemo na kupanje. Oh, zdravo. Hajdemo u javno kupatilo. I da svratimo na sladoled u povratku. Hvala ti. Idemo na kupanje. Uzmi moje drvene sandale, Majko. Ove stare. Stvarno? Zdravo. Jeli ovo Yoneyama Firma? Mogu li razgovarati sa Noriko Hirayama? Hvala. Noriko? Ja sam. Oh, ne. Ne pominji. Vidi, potrebna mi je usluga. Hoćeš li imati vremena sutra? Otac i Majka jos uvek nisu nigde bili. Tako je. Pitam se da li ćes moći da ih izvedeš negde sutra. Stvarno bih trebao ja da ih izvedem, ali sam prezauzet. Izvini što te smaram. Nema problema. Sačekaj sekund? Izvini. Mogu li sutra imati slobodan dan? Hvala. - Šta kažeš na Asahi Aluminum? Završiću ga danas. Zdravo? Izvinite što ste čekali. Biću kod tebe oko 9:00h. Ne, ne brini. Prenesi moje pozdrave. Vidimo se sutra. Dame i Gospodo, dobro došli u Tokijo. Hajde da pratimo istoriju velikog grada Tokija. Imperijal Palata koja se nekad zvala Chiyoda Dvorac, sagradio ju je Lord Dokan Ota pre jedno 500 godina. Smeštena je u parku punom zelenila. Pravi kontrast uzurbanom Tokiju. Koichijeva kuća je u tom pravcu. A Shigina? Verovatno tamo negde. A tvoja? Moja je - Mislim da je tamo negde. Pravi je nered, ali se nadam da će te svratiti kasnije. Ko je? Ja sam. Poranili ste. - Jel' Miko-chan spava? - Upravo je otišla u krevet. Imaš li malo sakea? Tazbina mi je u poseti. Imam malo. Jel' dovoljno? Gde je ovo slikano? Kamakura. Njegov prijatelj je slikao. Kada? Prošle godine. Tako liči na njega. Sa iskrivljenom glavom. Uvek je tako stajao. Šta je bilo? Imaš li neke čaše? Upravo sam ih oprala. Uzmi i ove barene zelene paprike. Hvala. Nemoj se mučiti, Noriko. Nije mi teško. Puno ti hvala za danas. Nema na čemu. Ali se plašim da ste umorni. Oh, ne. Obišli smo toliko mesta, zahvaljujući tebi. Žao mi je što si morala da provedeš ceo dan sa nama. Da li je to stvarno u redu? Naravno, Oče. Molim te ne brini. Navikli smo da radimo i subotom. Sad i nismo toliko zauzeti, pa mogu uzeti slobodan dan. Zaista? Onda je u redu. Nema puno. Baš je lepo. Da li ti se dopada piće, Tata? Zbilja mu se dopada. Pod stare dane je počeo da se ljuti kada nema sakea. Čak i u ponoć odlazi po sake. Svaki put kada se muško rodilo, ja sam se molila da ne postane pijanac. Da li Shoji voli da pije? Da. Stvarno? Odlazio je na piće posle posla, a nekad kada je kasno, dovodio je kući svoje drugare pijance. Stvarno? Onda smo imali isti problem. Da. Ali sad mi nedostaje. Jadan Shoji. Živeo je tako daleko od nas. Imam osećaj kao da je još uvek živ. Otac me često grdi zbog toga. Sigurno da je mrtav. Prošlo je 8 godina... Znam, ali... Bio je tako pun volje. Plašim se da ti je pravio probleme. Izgleda da ti je stvarno pravio probleme. Nadam se da je dobro. Molim te, Majko. Posluži se. Kasne. Uskoro će se vratiti. Koliko će još ostati u Tokiju? Zar ti nisu rekli? Slušaj... Hoćeš li ostaviti nešto novca? Za šta? Ja ću ostaviti. 2 000 Jena ili mozda tri. Zašto? Šta kažeš da ih pošaljemo u Atami Hot Springs? Ti si zauzet a i ja nemam mnogo vremena. Možemo uvek pitati Noriko. Nije ti loša ideja. Znam dobar hotel. Luksuzan, sa dobrim pogledom. Dobro. Hajde onda da uradimo to. Sigurna sam da će im se svideti. Iskreno, bio sam zabrinut. Puno nas košta gde god da ih izvedemo. Ovo je mnogo jeftinija varijanta. Imaju tamo i termalni izvor. O čemu razgovarate? Planiramo da pošaljemo Tatu i Mamu u Atami. Dobra ideja. I ja sam brinuo za njih, ali sam stvarno zauzet. Šta misliš? Dobro je. Slažem se. Hajde onda da uradimo to. Ovde ne možemo ništa da učinimo za njih. Tako je. Atami je pravo mesto. Mogu da se naodmaraju. Starom paru će se to više svideti nego da se šetaju po Tokiju. Tako je. Al' kasne. Možda su svratili kod Noriko. Verovatno. Nikada ranije nisam bila u banji. Mnogo ih koštamo. Zar nije lepo ovde? Hajde sutra da ustanemo ranije i da se šetamo po plaži. Važi. Sigurno ima puno lepih pogleda. Ovdašnji prijatelj mi je predložio. Zaista? More je tako tiho. - Izvinite što ste čekali. - Tupani su spremni. - Oh, znači ti ćes to. - Joj, to boli. Evo. - Ja ću uzeti ovo. - Spremni. - Spremni? - Jesi li ovo odbacio? - Da, jesam. Kako ti se ovo sviđa, idiote? To je 1632. Pobedio nas je. Užasno je živo. Koliko je sati? Šta je bilo? To je zato sto si sinoć loše spavao. Ne, ali ti jesi. Nisam oka sklopila. Ti jesi. Hrkao si. Stvarno? Kako bilo, ovo mesto je za mlađu populaciju. Istina. Oni mladenci od sinoć. Da li veruješ da su zaista mladenci? Jutros je pušila u krevetu pošto je on ustao. On je idiot. Rekao je, "Ti pripadaš meni. Tvoje uši, oči, usta - Sva si moja." Ko može znati šta kome pripada? Pitam se šta li Kyoko radi kući. Hajdemo kući. Već si se uželeo kuće. Ti si ta koja želi da se vrati kući. Videli smo Tokyo. Videli smo Atami. Hajdemo kući. Da. Šta je bilo? Vrti mi se. Sad mi je bolje. Nisi dobro spavala. Zato. Da probamo da je uzdignemo? Sigurna sam da će ti stajati. Imaš lep vrat. Učvrsti levu stranu a razbaruši sa ove strane. Možda ću sledeći put probati to. Biće veoma moderno. Daj mi magazin i šibice. Dobrodošli. Zašto ste se vratili tako brzo. Trebali ste duže ostati! Stigli smo. Ko su oni? Oh, prijatelji sa sela. Dođi, stavi ovu čiodu u kovrdžu. Zašto niste duže ostali? Kako je bilo u Atami? Veoma lepo. Svidela nam se kupka. Imali smo lep pogled sa hotelskog balkona. Bio je to lep moderan hotel. Jel' bilo gužve? Ne bas, rekao bih. Kakva je bila hrana? Odlična riba. Naravno. Pravo iz mora. I serviraju velike obroke. Zašto niste ostali još koji dan? Želeli smo da se opustite. Mislimo da je vreme da se vratimo kući. Prerano je. Ne dolazite često u Tokijo. Ali bolje je da krenemo. Kyoko je sigurno usamljena. Majko, ona nije više beba. Slušajte, planirala sam da vas vodim da vidite Kabuki. Ne želimo da vas izlažemo tolikom trošku. Ma pusti to. Kako god, dolazi mi jos modela večeras. Jel' ih mnogo dolazi? Moj je red da obezbedim prostor. Vratili smo se u pogrešno vreme. Zato smo hteli da ostanete u Atami. Trebala sam vam reći. Završila sam. Evo idem. Šta ćemo sad? Ne znam. Ne možemo ići kod Koichia opet da im smetamo. Istina. Hoćemo li kod Noriko? Ne možemo oboje. Idi tamo sama. A ti? Ja ću kod Hattorija. Ostaću da noćim ako budem mogao. U svakom slučaju, treba da odemo. Sad smo pravi beskućnici. Noriko je trebala da stigne do sad. Možda smo malko poranili. Ali ako planiraš da posetis Hattoria, bolje je da odmah kreneš. Da, bolje da krenem. Tako si zaboravan. Pogledaj kako je Tokijo ogroman. Da, jeste? Ako se izgubimo, nikad se nećemo naći više. HATTORI - PROFESIONALNI PISAR Ne mogu da verujem, prošlo je tako mnogo. Prošlo je oko 17,18 godina. Slali ste mi novogodišnju čestitku svake godine. I vi ste. Predpostavljam da se Onomichi dosta promenila. Na sreću grad nije bombardovan za vreme rata. Mesto gde ste stanovali je ostalo isto. Jel tako? Bilo je to lepo mesto. Voleli smo pogled sa hrama. Posle sezone trešanja, cena ribe bi uvek pala. Svih ovih godina nam je nedostajao ukus te divne ribe. Kasnije. Ako me neko traži, otišao sam na fliper? Iznajmili smo mu sobu na spratu. Student prava, ali nikad ne uči. Vreme provodi u fliperani. Žao mi je njegovog oca. Hajdemo negde na piće. Mislim da nemamo ništa u kući. No, nisam se najavio. Da li se sećaš našeg šefa policije? - Numata? - Živi u blizini. Zaista? Kako je sad? U penziji je. Njegov sin je budža u velikoj štampariji. Drago mi je da to čujem. Hajdemo da ga posetimo. Bilo bi lepo. - Uzmi jos sakea. - Dosta sam popio. Ispijmo za stara vremena. Nisam dugo pio. Nekad si bio pravi pijanac. Sećas li se posete guvernera na Onomichi? Kod Takemuraya? Napio si se. Ona mlada geisa koja je služila - Umeko? Svidela ti se, zar ne? A i guverneru se svidela, sećaš se? I tebi se svidela? Oh, uvek sam pravio budalu od sebe kad se napijem. Oh, ne. Sake je dobar za zdravlje. Imaš sreće tvoja deca su sva izmirena. Oh, nisam bas siguran u to. Često pomislim, eh, da mi je bar jedan sin ziv. Mora da je teško izgubiti obojicu. Zar ti nisi izgubio jednog? Da, mog drugog sina. Rata mi je preko glave. Da, zaista. Teško je kad izgubiš sina, ali nije lako ni živeti sa njima. Prava dilema. Ispij. Hajde da promenimo temu. I razvedrimo se. Da imam sobu viška za tebe, pili bi do jutra. Miss, još sakea! Jako mi je drago što si došao. Nisam ni sanjao da ćemo se videti u Tokiju. OKAYA ODEN Evo toplog. Sipaj mi. Baš si pijan. Vidi, Hirayama. liči na nekog, zar ne? Evo ga opet. Ne misliš li tako? Pa, ko? Da, jeste. Ta mlada gejša? Oh, ne! Bila je deblja. Ova me podseća na moju ženu. Da, upravu si. Vidi, pogotovo ovde - Zašto ne odete? Dosta vam je. Oboje ste loše naravi. Stvarno si dosadna. I moja žena tako priča. Dođi i sipaj mi. Uzmi još. Ne, hvala. Mislim da si jako srećan. Kako to? Sa dobrim sinovima i ćerkama na koje se možeš ponositi. I ti možeš biti ponosan na svoje. Ne, moj sin nije dobar. On je papučar i ponaša se kao da mu smetam. On je ništa. Ali biti šef odeljenja je dobra pozicija. Šef odeljenja, ništa! On je samo asistent šefu sektora. Osećam se tako nisko kada lažem ljude. On je propast. Ne mislim tako. On je moj jedini sin. Ti si dobro odgajio svog sina. On ima diplomu. Ali svi doktori imaju diplomu. Mislim da smo previše očekivali od naše dece. Fali im duha. Fali im ambicija. Rekao sam to sinu. On kaže da ima previše ljudi u Tokiju. Da je teško probiti se. Šta ti misliš? Mladi danas nemaju puno volje. Gde je njihov duh? Nisam ga tako vaspitao! Ali Numata - Ne slažeš se sa mnom? Ti si zadovoljan? Naravno da ne, ali - Vidiš? Čak i ti nisi zadovoljan. Tako sam tužan. Nema više za piti. Dok nisam došao u Tokijo, imao sam utisak da je mom sinu bolje ovde. Ali sam video da je on samo lokalni doktor. Znam kako se osećaš. Ja sam razočaran kao i ti. Ali ne možemo očekivati mnogo od naše dece. Vremena se menjaju. Moramo se sa tim suočiti. To ja mislim. Jel tako? Vidim. Ti, takođe! Moj sin se doista promenio, ali ja tu ne mogu ništa. Posle svega, ima puno ljudi u Tokiju. Da li tako misliš? Predpostavljam da trebam biti srećan. Možda si u pravu. Danas deca ubiju svoje roditelje bez imalo milosti. Moj nikad to ne bi uradio. Ponoć je. Pa šta? Zatvaramo. Sve više me podsećaš na moju ženu. Sviđas mi se, znaš? Uradi nešto sa njim. Ostavi ga na miru. Hajde da pijemo. Divno. Da, divna noć. Hvala ti. To je dosta. Danas je bio jako dug dan. Povratak iz Atame, Onda odlazak kod Shige, onda do Ueno Parka. Mora da si mnogo umorna. Ne, nisam mnogo, a evo me, sedim sa tobom. Jako mi je žao. Ali zaista cenim tvoj dolazak. Tako sam sretna. Dosta je, zaista. Moraš u krevet sad. Trebaš ići ujutro na posao. I tebi je potreban san. Hajdemo obe u krevet. Hvala ti. Mislim da hoću. Jako mi je drago da spavam u krevetu svog pokojnog sina. Noriko. Oprosti mi ako sam nepristojna, ali proslo je 8 godina od smrti moga sina, i jos uvek držiš njegovu sliku tu. Žao mi te je. Zašto? Zato što si mlada i... Nisam više tako mlada. Da, jesi. Često sam pričala sa ocem o tome. Ako budeš imala priliku, molim te udaj se, kad god poželiš. Zaista mislim tako. Boli nas to što nećeš da se udaš. U redu. Ako mi se bude ukazala prilika - Sigurno da hoćeš. Zašto ne bih? Misliš? Imala si mnogo vise teškoća nego sreće nakon što si se udala za njega. Znala sam da smo trebali da uradimo nešto za tebe. Molim te. Prilično sam srećna. Ali trebala si imati bolji život. Srećna sam. Sviđa mi se ovako. Trebala si biti srećna dok si još bila mlada. Ali kako stariš, postaješ sve usamljenija. Neću toliko ostariti, zato ne brini. Tako si dobra. Laku noć, onda. Laku noć. Izvinite. Mr. And Mrs. Kaneko? Ko je? Ko bi to moga biti? - Ko je? - Policija. Oficir Takashi. Doveo sam vase prijatelje. Prilicno su pijani. Zasto, oce! Laku noc. Ko je on, oče? Oče, šta sve ovo treba da znači? Oče! Šta se dešava? Nije sam. - Ko je to? - Neki stranac. Čemu sve ovo, oče? Odgovori mi! Opet si počeo da piješ? I ti. Nemoguć si. Šta se desilo? Gde se tako napio? Kako ja da znam? Nekad je stalno pio. Dolazio kući mrtav pijan, i uznemiravao majku. Mrzeli smo to. Ali je prestao da pije nakon što se rodila Kyoko. Preporodio se, i mislio sam da je to sjajno. Kako je opet počeo. Šta ćemo? Nisam ga očekivala noćas, još u društvu! Ne možemo ih ostaviti tamo. Ne mogu im pomoći. A da Kiyo dođe dole a njih da smestimo gore. Previše su pijani. Šta ćemo onda? Kakva neprijatnost. Ti idi gore. Ja ću ih smestiti ovde. Muko moja. Zašto mi nije rekao da će se vratiti? Tako kasno i tako pijan! Mrzim pijance. Još sa strancem. Oh, ovo je uznemiravajuće. Hvala ti što si me primila. Izvini za nered. Zar nećeš zakasniti na posao? Ne, imam dovoljno vremena. - Majko? - Molim? Želim da uzmeš ovo. Doduše nije mnogo. Šta je to? Malo novca za trošak. Oh, ne. Molim te, Majko! Dođi, Majko! Ne trebaš ovo raditi. Ja bih trebala tebi da dam. Molim te uzmi, Majko. Molim te. Moram li? Hvala ti puno, draga. Sigurno ti je novac preko potreban, a ti daješ meni. Ne znam šta da kažem... ali hvala ti puno. Hvala ti. Hajdemo. Majko, ako opet dođete u Tokijo, molim te da dođeš u posetu. Plašim se da neću više dolaziti. Znam da si zauzeta, ali probaj da dođes u Onomichi. Stvarno bih volela, samo da je malo bliže. U pravu si. Jako je daleko. Majko, jel ovo tvoje? Hvala ti. Postala sam tako zaboravna. Hajdemo. Da li će biti mesta za sedenje? Da, nadam se. Voz bi trebao biti u Nagoji oko jutra. A u Onomichiu? U 13:35h. Da li ste telefonirali Kyoko? Ja sam. Keizo će vas sačekati u Osaki. Nadam se da će se majka naspavati u vozu. Uvek se dobro naspava. Čak i da ne, biću kući do podneva. Oče, nemoj mnogo piti. Prošla noć je bila izuzetak. Okupljanje, znaš. Jel' glavobolja prošla? Sasvim. Neka ti to bude upozorenje. Sigurna sam da mu je to bila dobra lekcija. Bili ste jako ljubazni prema nama. Uživali smo. Bili ste tako dobri prema nama, deco. Sad kada smo vas sve videli, nema potrebe da dolazite dole, čak i ako nam se nešto desi. Ne pričaj tako. Ovo nije oproštaj. Ozbiljna sam. Živimo jako daleko. Izvinite za juče. - Čuo sam da su ti roditelji bili. - Da, kakva ludnica. Nisu trebali da siđu sa voza, ali se majka razbolela. Šta je bilo? Kaže da je ovde boli. Da nije srce? Bolesna od putovanja. Dugo nije putovala vozom. Kakva muka. Morao sam da pozajmim ćebe i da idem dva puta po doktora. Kakva neprijatnost. Kako je sad? Jutros se oseća bolje. Koliko ima godina? Da vidim. Ima preko 60. 67 ili 68, možda. Jako je stara. Pripazi dobro na nju. "Budi dobar sin dok su ti roditelji živi." Tako je. "U grobu im ne možeš pomoći." Sigurno je zbog gužve u vozu. Jel' ti bolje? Hvala. Dobro se osećam. Moći ćemo da krenemo večeras. Možemo ostati jos jednu noć i uzeti voz sa manje gužve. Kyoko se sigurno zabrinula. Ali evo nas u Osaki, kod Keizoa. Za 10 dana smo videli svu našu decu. Unuci su porasli. Neke dede i babe mnogo više vole unuke nego svoju decu. Šta ti misliš? A ti? Ja više volim svoju decu. Ali sam iznenađen kako se deca menjaju. Shige je bila mnogo prijatnija ranije. Udata ćerka ja kao stranac. Koichi se takođe promenio. Bio je tako divno dete. Deca nikad ne ispune roditeljska iščekivanja. Budimo srećni što su bolji od većine. Sigurno su iznad proseka. Mi smo srećni. Mislim. Trebamo biti svesni svoje sreće. Da, jako smo srećni. Tata i Mama su morali sići u Osaki. Jel' tako? Razbolela se u vozu, i vratili su se kući tek 10-og. Jel' dobro sad? Mislim da jeste. Mnogo su zahvalni. Bila je umorna. Put je bio previše naporan za nju. Jeli bila zadovoljna? A zašto ne bi? Posetila je dosta mesta. Atami, takođe. Dugo će pričati o Tokiju. Govoreći. Telegram? Ne, još ne. Iz Onomichia. Neobično. Kaže da mama umire. Čudno. Upravo sam dobio pismo od oca. Kaže da su sišli u Osaki zato što je majci pozlilo. Stigli su kući 10-og. Telegram. Pričekaj. - Iz Onomichia. - Pročitaj. "Majka je mnogo bolesna - Kyoko." Telegram je upravo stigao. I ti si dobio? Dolazim. Vidimo se uskoro. Čekaću. Kako se tako iznenada dogodilo? Jel' ozbiljno? Da kažem Noriko? Da, molim te. Yoneyama Trading Company. Budite na vezi. Za tebe je. Za mene? Halo? Oh, zdravo. Majko? Razumem? Šta to znači? Mogla sam da vidim oca bolesnog, ali majku. Jel' bas loše? Mislim da jeste, zato što je pisalo "kritično bolesna." Mislim da trebamo poći onda. Osećala sam se čudno na stanici. Rekla je, "Ako se nešto desi -" Mora da je predosetila nekako. Moramo ići. Pošto je kritično bolesna. Ako idemo, bolje da požurimo. Ići ćemo expresom. Da, ali moram nešto da obavim pre polaska. I ja, takođe. Baš u ovo vreme. Uđi. Možeš li doneti zavoja? Hajde da idemo večeras. Dobro, ako moramo. Vidimo se kasnije. A da ponesemo pogrebnu odeću? Možda će nam trebati. Hajde da ponesemo, ali se nadam da je nećemo oblačiti. Vidimo se na stanici. Idem da se vidim sa njima. Jako lepo od tebe. Šta je bilo? Je li prevruće? Deca dolaze da te vide. Kyoko je otišla da ih sačeka. Biće ovde svaki sekund. Ozdravićeš. Ozdravićeš, siguran sam. Pritisak je veoma nizak. Jos uvek je u komi. Stvarno? Slabo reaguje. Doći ću opet. Gde je Keizo? Kasni. Da li je odgovorio na telegram? Ne. A živi najbliže od svih. Oče. I ti. Oče, ne dopada mi se njeno stanje. Kako to misliš? Mislim da je opasno. Nije dobro da je ovako dugo u komi. Da li je put u Tokijo kriv za ovo? Mislim da nije. Bila je tako živahna u Tokiju. Zar ne? - Možda sam ja kriv. - Šta je onda? Možda neće dočekati jutro. Jutro? Verovatno će umreti u toku noći. I. Neće preživeti. Majka ima oko 68, jel da? Pa. Neće preživeti. Mislim da neće. Ovo je kraj. To je sve. Onda Keizo neće stići na vreme? Nije li život suviše kratak? Bila je tako živa. Sigurno je osećala da će se ovo uskoro dogoditi. Da, verovatno. Ipak, drago mi je da je bila u Tokiju. Mogli smo je videti živu. Pričali smo o mnogim stvarima. Da li imaš posmrtnu odeću? Trebala si poneti. A ti, Kyoko? Ni ja nemam. Moraćeš da pozajmiš. Pozajmi i za Noriko. Umrla je mirno, bez patnje, u poznim godinama. Nije li tako, Keizo? Kako je? Nisam stigao. Plašio sam se toga. Bio sam van grada na službenom putu. Žao mi je što kasnim. Telegram je stigao dok sam bio na putu. Ovo je užasna stvar. Kada je umrla? Jutros u 3:15. Da sam išao vozom u 16:40h, stigao bih. Keizo, pogledaj je. Vidi kako je mirna. Oprosti mi što sam zakasnio. Gde je otac? Gde, pitam se. Keizo je stigao, oče. Bilo je tako lepo svitanje. Mislim da će i danas biti jako toplo. Šta je bilo? Ne mogu podneti taj zvuk. Kako to misliš? Slušajući ga, osećam kako majka odlazi, malo po malo. Nisam bio baš dobar sin. Vreme je da prinesemo tamjan. Ne mogu je sad izgubiti. Niko ne moze pomoći svojim roditeljima u grobu. Jednom smo gledali vatromet odavde, zar ne? Oh, jesmo li? Za vreme gradskog festivala. Sećaš se? Ne, ne sećam se. Bio si tako uzbuđen, ali posle zalaska sunca si zaspao. U majčinom krilu. Ne sećam se. Šta si radio tih dana? Bio na školovanju u gradu. Bilo je to davno, zar ne? Jednom smo otišli u Omishimu za vreme praznika. Toga se sećam. Mama je dobila morsku bolest. Da, i toga se sećam. Tada je bila tako puna života. Koliko je tada imala godina? 42 ili 43. Dobro se pripazi, oče, i poživi još. Hvala. Možda će zvučati čudno, ali više bih volela da je on prvi umro. Ako se Kyoko uda, ostaće sam. Predpostavljam. Kyoko, da li majka još uvek ima onaj zeleni letnji pojas? Volela bih to za uspomenu. Ako se ti slažeš? I onaj kimono koji je nosila leti? Htela bih i to. Znaš li gde je? Možeš li ga pronaći? Sad je sve gotovo. Bili ste dobri pa ste došli da je zajedno oplakujemo. Hvala vam. Bila bi sretna da zna da je Koichi pazio na nju. Ja nisam ništa uradio. Sećam se kad smo otišli u Atami iz Tokija. Jednom joj se zavrtelo u glavi. Nisam to shvatio ozbiljno. Zašto nam nisi rekao? Ili bar Koichiju? Izgleda da sam trebao. Ali to nije bio uzrok. Bila je stara, tako da je bolest došla iznenada. Kao san. Kuda ćeš? Ne mogu ostati dugo. Ni ja. Hoćemo li noćnim expresom? A ti, Keizo? Ja mogu da ostanem. - Znači idemo večeras? - Da. Noriko, ti ćes ostati sa ocem još neko vreme, hoćeš li? Možes živeti sa njima. I ja bih morao otići. Moram da predam izveštaj. A ima i bejzbol meč, takođe. Baš si zauzet? Hvala vam što ste došli. Bićeš usamljen sad. Navići ću se. Još malo riže. Nabavi nam vozne karte, hoćeš li? Rižu i za mene, moliću. Možemo li dobiti sedišta? Tata nemoj previše piti, molim te. Ne brini. Znači, svi idete kući. Evo ručka. Hvala ti na svemu. Dođi u Tokijo za vreme odmora. Morate li danas da idete? Da, moramo. Žao mi je ali vas ne mogu ispratiti na stanicu. U redu je. Dođi u Tokijo obavezno. Drago mi je što si ostala. Mislim da su i oni trebali ostati duže. Ali zauzeti su. Sebični su. Otići tako. Imaju oni svoje probleme. I ti imas takođe. Sebični su. Ali Kyoko... Tražili su njenu odeću odmah posle smrti. Bilo mi je tako žao majke. Čak bi i stranci bili obazriviji. Ali vidi, Kyoko. U tvojim godinama sam i ja tako mislila. Ali deca se odvoje od svojih roditelja. Žena ima svoj život, odvojena od roditelja, Kad dođe Shigeine godine. Nije mislila ništa loše, sigurna sam. Moraju se okrenuti svojim životima. Pitam se. Da li ću i ja biti takva. To je poenta biti u porodici? Jeste. Ali deca postaju takva postepeno. Onda i ti, takođe? Možda i postanem takva, ako prezirem sebe. Nije li život razočarenje? Da, jeste. Moram krenuti. Zbogom, onda. Oče, ja odlazim. Pazi se. Hvala ti. Zbogom. Molim te, dođi u Tokijo nekad. Zbogom. Jel' otišla? Oče, odlazim popodnevnim vozom. Stvarno? Hvala ti na svemu. Molim te, ništa nisam uradila. Bila si od velike pomoći. Majka mi je rekla kako si bila ljubazna prema njoj kada je odsela kod tebe. Nisam imala šta ponuditi. Ozbiljno je to mislila. Rekla mi je da je sa tobom bila najsrećnija u Tokiju. Hoću i ja da ti zahvalim. Bila je jako zabrinuta za tvoju budućnost. Ne možeš ovako nastaviti. ne brini za mene. Želim da se udaš što je pre moguće. Zaboravi na Shojia. On je mrtav. Boli me kad vidim kako živis. Ne, nije tako. Ozbiljan sam. Rekla je da nije poznavala prijatniju ženu od tebe. Precenila me je. Grešiš, Noriko. Jeste. Nisam ja tako fina kao što je ona mislila. Ako me ti vidiš tako, sramota me je. Ne, ne bi trebalo. Stvarno, prilično sam sebična. Nisam razmišljala o vašem sinu, koliko ste vi mislili da jesam. Bio bih srećan kada bi ga zaboravila. Često, danima ne mislim o njemu. Ponekad pomislim da ne mogu više ovako. Često se pitam, kada ne mogu da zaspim, šta ću postati, ako ostanem ovakva. Dani prolaze, i ništa se ne dešava, i osećam se usamljeno. Moje srce izgleda čeka nešto. Sebična sam. Nisi. Jesam. Ali nisam mogla to reći majci. U redu je. Ti si stvarno dobra žena. Iskrena. Nisam. Ovaj sat je pripadao njoj. Malo je staromodan, ali ga je nosila u tvojim godinama. Uzmi ga radi nje. Molim te uzmi. Siguran sam da bio ona to volela. radi nje, molim te. Hvala. Molim te veruj mi, Želim da budeš srećna. Iskreno. Ozbiljan sam. Čudno je. Imamo našu decu, ali si nam ti ipak najviše pomogla, a nismo čak ni rod po krvi. Hvala ti. Bićes jako usamljen pošto su svi otišli. Bilo je tako iznenada. Bila je plahovita žena, ali da sam znao da će se ovo desiti, bio bih mnogo ljubazniji prema njoj dok je još bila živa. Živeti sam, mislim da će dani trajati jako dugo. Usamljen. Bićeš usamljen. Prevod i adaptacija: Slobodan Čedić Preuzeto sa www.titlovi.com