Tip:
Highlight text to annotate it
X
Želim dečka koji čita.
Nekog ko je dozvolio velikim rečenicama da ga uče životu.
Njegova kreativnost je rečita i prefinjena,
jer su ga tome naučile priče velikih pisaca.
Znam da je teško naći nekog
ko bi izabrao da se izgubi u svetu sačinjenim od pisanih reči
umesto da traći svoje emocije za nekim šankom.
Dečka koji zna kakva je radost kada se rizikuje sve
samo da bi se bilo sa osobom za kojom se žudi, nekog Vinstona Smita
koji se ne boji da počini zločin misli i suprotstavi se velikom bratu samo da bi bio sa svojom Julijom.
Želim dečka koji poznaje razliku između
stvarnog življenja i pukog disanja.
Nekog koga su Hemingvej i Oskar Vajld naučili
kako da izađe iz senke.
Kada bih imala takvog momka,
Ne bih marila ako ne odgovara na moje pozive
zato što bi on verovatno bio toliko udubljen u neku knjigu poezije
da ne bi primećivao ništa drugo, svakim stihom vezujući nepoznata osećanja za svoje srce.
Noću, kada ne može da spava on ne poseže
za tabletama za spavanje nego ide do police
tražeći utehu u dobro poznatim rečima knjige koju je pročitao bezbroj puta.
Dečka koji bi me gledao sa istim divljenjem sa kojim Dorijan Grej
posmatra sopstveni odraz.
Dečka čiji su prsti okrenuli hiljade strana ispunjenih neizmernom radošću, ljubavlju,
slomljenim srcima i bolom zato što je u nekom trenutku,
doživeo svaku nijansu jedne emocije dok su njegove oči gladno
proždirale svako slovo.
On bi bio dečko koji bi video svaku nesrećnu i nezavršenu ljubavnu priču u meni
i dao sve od sebe da nam ostvari srećan kraj.
Želim dečka koji će učiniti naše trenutke važnim.