Tip:
Highlight text to annotate it
X
Данас ћемо да погледамо свет Рима
очима младе девојке.
Ево је, како црта себе
у атријуму огромне очеве куће.
Њено име је Домиција
и има само 5 година.
Има старијег брата којем је 14,
Луције Домицијус Ахенобарбус,
назван према свом оцу.
Девојке не добијају ова дуга имена која имају дечаци.
Још је горе то, да тата инсистира
да све своје ћерке зове Домиција.
"Домиција!"
Домиција која црта на стубу,
је Домиција III.
Она има старију сестру, Домицију II, која има 7 година.
А ту је и Домиција I, која има десет.
Била би и Домиција IV,
али је мама умрла на порођају пре три године.
Збуњени?
И Римљани су били.
Могли су да воде лозу кроз мушку линију
лепим троделним именима
као што је Луције Домицијус Ахенобарбус.
Нашли су се у правом хаосу
око тога која Домиција је удата за кога,
и која је била или баба-тетка
или баба-маћеха коме,
када су дошли да запишу.
Домиција III не црта само на стубу,
она такође посматра активности.
Видите, рано је доба дана
када су сви клијенти и пријатељи њеног оца
дошли у посету код њега кући да му одају пошту.
Луције Попидиус Секундус, 17-годишњак,
који жели да ожени Домицију II
у наредних пет до седам година,
такође je дошао.
Изгледа да се не удвара својој будућој супрузи,
већ њеном оцу.
Јадни Луције, не зна да Домицијин тата
мисли да су он и његова породица богати,
али ипак пропалице из Субуре.
Напокон, то је део Рима
пун фризера и проститутки.
Одједном, сви мушкарци одлазе са татом.
То је други сат
и време да он буде у судници
са публиком клијената
који аплаудирају његовом говору
и звижде његовом противнику.
Кућа је сада мирнија.
Мушкарци се неће вратити пуних седам сати,
тек пред вечеру.
Али шта се дешава у кући, за тих седам сати?
Шта Домиција, Домиција и Домиција раде по цео дан?
Није лако питање!
Све записе Римљана које имамо до данас
записивали су мушкарци.
Тако да је реконструкција живота жена тешка.
Међутим, не можемо да имамо само историју римских мушкараца,
па ево како је било.
Можемо почети у атријуму.
Постоји огроман разбој,
на којем татина најновија жена прави нову тогу.
Домиција, Домиција и Домиција
треба да преду вуну
која ће се користити за ткање ове огромне одеће,
дуге 10 или више метара, елиптичног облика.
Римљани су волели идеју
да њихове супруге раде са вуном.
То знамо јер је написано
на споменицима многих римских жена.
За разлику од грчких жена,
римске жене излазе из куће
и иду у град.
У купатила иду ујутро, да би избегле мушкарце
или у одвојена купатила, само за жене.
Неке упражњавају најновији хир '70-их н.е.:
купају се голе док су присутни мушкарци.
Тамо где су мушкарци
за жене нема места:
у Форуму,
на суду
или у Сенату.
Њихово место у јавности је у предворјима
са вртовима,
скулптурама
и стазама за шетњу.
Када Домиција, Домиција и Домиција желе
да оду негде од куће,
као у Ливијину палату,
морају да се спреме.
Домиција II и Домиција III су спремне,
али Домиција I, која је верена за драгог Пилатуса
и треба да се уда за две године,
још се није спремила.
Она није спора, већ има више посла.
Бити верена значи да она носи симболе веридбе:
бурме
и све Пилатусове поклоне које јој је дао -
драгуље,
минђуше,
огрлице
и привеске.
Чак може да носи мирту - круну.
Све ово значи:
"Удајем се за тог 19-годишњака
који ми је дао све ово што носим!"
Док чекају, Домиција II и Домиција III се играју са својим луткицама
које представљају њихову сестру
украшену за удају.
Једног дана, ове лутке ће бити посвећене
боговима домаћинства на дан њиховог венчања.
"У реду, спремне смо."
Девојке улазе у носиљке које носе крупни робови.
Такође, са њима је пратиља
и састаће се са тетком код Ливијине палате.
Ношене високо на раменима робова,
девојке гледају кроз завесе
на препуне улице испод њих.
Пролазе кроз град, пролазе Колосеум,
а затим скрећу да би се попели на брдо
до Ливијине палате.
Жена првог цара Августа, Ливија, саградила ју је
на месту куће Ведијуса Полија.
Није био баш сјајан момак.
Једном је покушао да баци роба
у рибњак и да њиме нахрани јегуље
јер је разбио чинију.
Срећом, цар је био на вечери
и смирио га.
Носиљке се спуштају на земљу
и девојке излазе
руку под руку, у паровима,
пењу се
у затворени врт са многим стубовима.
Заиграна Домиција III црта по стубу.
Домиција II јој се придружује
и настоји да прочита графите високо на стубу.
Она уочава цртеж гладијатора
и покушава да их замисли у борби,
нешто што јој никада неће бити дозвољено,
осим са најудаљенијег задњег дела Колосеума.
Одатле, она ће имати добар поглед
на 50.000 гледалаца,
али ће видети мало крви и насиља.
Ако заиста жели пристојан поглед,
може да постане девица весталка
и седела би сасвим напред.
Али пут према светом пламену Весте
није према свачијем укусу.
Домиција I се срела са још једном 10-годишњакињом,
која такође носи симболе веридбе.
Време је за кући.
Када су стигле кући после осмог сата,
нешто се дешава.
Разбијена чинија лежи на поду.
Сви робови су се окупили у атријуму
и чекају долазак свог господара.
Тата ће полудети.
Он неће тући своју децу,
али као и многи други Римљани,
верује да робови треба да буду кажњени.
Бич је спреман за његов долазак.
Нико не зна ко је разбио тањир,
али да би сазнао, тата ће их мучити
до смрти, ако мора.
Вратар отвара улазна врата куће.
Напети робови су замукли.
Ушетава, не њихов господар,
већ трудна тинејџерка.
То је најстарија господарева ћерка, има 15 година,
она је већ искусна у браку и родила је.
Погодите како се зове.
Постоји пет до десет одсто шанси
да неће преживети рађање свог детета,
али сада је дошла да вечера са својом породицом.
Као мајка тинејџерка,
доказала је да је успешна жена
рађајући потомке свом мужу,
који ће носити његово име у будућност.
Породица наставља у трпезарију
и служе им вечеру.
Чини се да су тату позвали негде другде на вечеру.
Кад су вечерали, девојке су прешле атријум
да се опросте са својом старијом сестром
коју татини телохранитељи носе кући
у носиљци.
Враћајући се кући,
девојке прелазе атријум.
Робови, млади и стари,
мушкарци и жене,
чекају повратак свог господара.
Када се врати, он може извршити одмазду,
осигуравајући своју власт над робовима
путем насиља и терора
којима је сваки роб изложен.
Али за девојке је вече готово, одлазе горе
спремне за кревет.