Suheir Hammad - Poems of war, peace, women, power

Prevodilac: Sandra Gojic Lektor: Ivana Korom "What I Will" Neću plesati uz vaš ratnički ritam. Neću dati svoju dušu niti kosti vašem ratničkom bubnju. Neću plesati uz taj ritam. Znam ga. Beživotan je. Dobro poznajem kožu koju udarate. Jednom je bila živa, lovljena, ukradena, razvučena. Neću plesati za vaš rat pod zvucima doboša. Neću pevati, igrati, repovati za vas. Neću mrzeti za vas pa ni vas. Neću ubijati za vas. Naročito neću umreti za vas. Neću oplakivati mrtve ubistvom ili samoubistvom. Neću biti uz vas ili plesati uz bombe zato što to svi rade. Svako može pogrešiti. Život je pravo, ne šteta ili žrtva. Neću zaboraviti odakle dolazim. Izradiću sopstveni bubanj. Okupiti svoje bližnje, naše pevanje će biti ples. Naše pevušenje biće muziciranje. Nećete me izigrati. Neću pozajmiti svoje ime niti ritam vašem. Plesaću i odupreću se i plesati i istrajati i plesati. Ovaj otkucaj srca je glasniji od smrti. Vaš ratni bubanj nije glasniji od ovog daha. Haaa. Šta ima TED ljudi? Da vas čujem malo. (aplauz) Gomila pacifista. Zbunjenih, željnih pacifista. Razumem. Mnogo sam grešila u poslednje vreme. Baš mnogo. Pa sam teško odlučila šta da vam čitam danas. Mislim, govorila sam kako se pripremam. To znači da sam pripremala šta ću obući, (smeh) pripremala opcije, pokušavala da shvatim posle čega dolazim i ispred čega dolazim. Poezija vam to radi. Priprema vas. Usmerava. Pročitaću pesmu koju sam upravo sada odabrala. Ali moraćete da sedite nekih desetak minuta i mislite na ženu koja nije ovde. Zamislite da je ovde. Ne morate reći njeno ime, samo mislite na nju. Uspevate? Ovo je "Break Clustered." Sva sveta istorija zabranjena. Nepisane knjige predviđaše budućnost, projektovaše prošlost. Ali ja shvatam ono što se čini bezgraničnim, čovekovo kreativno nasilje. Čiji sin je sledeći? Koje muško dete će uniš*** novi dan? Smrti naših dečaka podstiču. Uzdižemo leševe. Tugujemo za ženama, složeno. Žene tuku svakodnevno. Proroke napravili, proroke ignorisali. Rat i zubna gleđ, slano kiselo detinjstvo. Svih smo boja, niko od nas ispunjen. Ne traži senku iza mene. Nosim je u sebi. Živim u smenama svetlosti i tame. Ritam je pola tišine. Sada shvatam, nikada nisam bila jedno bez drugog. Bolest, zdravlje, blago nasilje. Nikada nisam bila čista, sada znam. Pre oblika, bila sam oluja, slepa, neuka - još uvek sam. Ljudsko biće zaslepljeno, otrovno. Nikad nisam bila čista. Devojka pokvarena pre nego je sazrela. Jezik me ne može sabrati. Doživljavam eksponencijalno. Sve je sve. Žena izgubi 15, možda 20 članova svoje porodice. Jedna žena izgubi šest. Jedna žena gubi svoju glavu. Jedna žena traži po ruševinama. Druga jede smeće. Jedna žena puca sebi u glavu. Druga ubija svog muža. Jedna žena se vezuje. Jedna žena rađa dete. Jedna žena rađa granice. Jedna ne veruje da će je ljubav ikada više pronaći. Jedna žena nikad nije. Gde odlaze srca izbeglica? Slomljena, odbačena, smeštena gde ne pripadaju, ne žele da nedostaju. Suočena sa odsustvom. Žalimo jedni za drugima ili ne značimo ni malo. Moja kičma pravi spiralu. Propast trči prema i od ljudskih bića. Kasetne bombe ostaju. Nagazne mine postaju. Tinjajuća tuga. Žetva zagađenog duvana. Žetva bombi. Pobrani dečiji zubi. Požnjevene palme, dim. Oboreni svedoci, dim. Odluke, dim. Spas, dim. Iskupljenje, dim. Diši. Ne boj se onog što je dignuto u vazduh. Ako moraš, strahuj od neeksplodiranog. Hvala vam. (aplauz)