Tip:
Highlight text to annotate it
X
Prevodilac: Ana Zivanovic-Nenadovic Lektor: Mateja Nenadovic
У Њујорку сам на челу развоја
непрофитне организације под називом ”Робин Худ”.
Када се не борим против сиромаштва, борим се против ватре
као помоћник капетана волонтерске ватрогасне станице.
У нашем граду,
где су волонтери само додатак веома обученим професионалцима,
морате да стигнете до места пожара доста рано
да бисте дошли до прилике да нешто урадите.
Сећам се свог првог пожара.
Био сам други по реду волонтер на месту пожара,
тако да је шанса да ћу учествовати била висока.
Али и даље је то била трка са другим волонтерима
да би се дошло до катепана на челу
и сазнало шта нам је задатак.
Када сам нашао капетана,
он је разговарао са
власницом куће којој је то
свакако био један од најгорих дана у животу.
Ту, у сред ноћи
она је стајала напољу док је киша лила,
испод кишобрана, у пижами, босонога,
док јој је кућа била у пламену.
Други волонтер који је стигао мало пре мене -
назовимо га Лекс Лутер -
(смех)
је први дошао до капетана
и речено му је да уђе унутра
и спаси власнициног пса.
Пса! Био сам обузет љубомором.
То је био неки адвокат или финансијски менаџер
који ће до краја живота моћи да говори људима
да је ушао у зграду у пламену
да спаси живо биће,
само зато што ме је победио за пет секунди.
Па, ја сам био следећи.
Капетан ме је позвао руком.
Рекао је, ”Безос, треба да уђеш у кућу.
Треба да одеш горе, прођеш ватру
и хоћу да нађеш овој жени пар ципела.”
(смех)
Кунем се.
То није баш оно чему сам се надао,
али отишао сам -
уз степенице, кроз ходник, прошао поред ”правих” ватрогасаца,
који су до тада већ скоро угасили ватру,
и стигао до спаваће собе да бих нашао пар ципела.
Знам шта мислите,
али ја нисам херој.
(Смех)
Понео сам своју награду назад низ степенице
где сам срео свог непријатеља
и предивног пса поред улазних врата.
Понели смо своја блага напоље власници,
где је, сасвим очекивано,
његово благо добило много више пажње него моје.
Неколико недеља касније,
станица је добила писмо од власнице
која нам се захвалила на храбром труду који смо показали
када смо спашавали њену кућу.
Поменула је један чин љубазности изнад других:
неко јој је чак донео и пар ципела.
(Смех)
На оба места - у Робин Худу
као и док сам ватрогасац волонтер,
сведок сам чиновима великодушности и љубазности
огромне величине,
али сам такође и сведок чиновима милости и храбрости
на појединачној основи.
А, знате ли шта сам научио?
Сви су важни.
Зато, док гледам по овој просторији
људе који су или постигли,
или су на путу да постигну
изванредне нивое успеха,
понудићу овај подсетник:
немојте чекати.
Немојте чекати да зарадите први милион
да бисте некоме променили живот.
Ако имате нешто да дате,
дајте сада.
Служите храну за сиромашне, очистите парк у комшилуку,
будите ментор.
Неће вам сваки дан понудити шансу
да спасите нечији живот,
али сваки дан нам нуди шансу да дотакнемо један живот.
Зато, уђите у игру; спасите ципеле.
Хвала вам.
(Аплауз)
Бруно Гисани: Марк, Марк, врати се.
(Аплауз)
Марк Безос: хвала вам.