Tip:
Highlight text to annotate it
X
Kako znate da ste stvarni?
Pitanje je očigledno dok ne pokušate da odgovorite,
ali hajde da ga uzmemo za ozbiljno.
Kako zaista znate da postojite?
U "Meditacijama o prvoj filozofiji", Rene Dekart je pokušao da odgovori na to,
rušeći sve unapred postavljene ideje i mišljenja kako bi krenuo ispočetka.
Svo njegovo znanje dolazilo je iz njegove čulne percepcije sveta.
Kao i kod vas, zar ne?
Znate da gledate ovaj video svojim očima, slušate ga ušima.
Vaša čula vam pokazuju svet kakav jeste.
Ona vas ne varaju, ali to ipak ponekad i rade.
Izdaleka možete za nekog pomisliti da je neko drugi
ili ste sigurni da ćete uhvatiti loptu a ona padne na tlo pred vas.
Ali hajde, ovde i sada, znate da je ovo ispred vas stvarno.
Vaše oči, ruke, telo. To ste vi.
Samo ludak bi to poricao, a vi znate da niste ludi.
Svako ko bi sumnjao u to mora da sanja.
O ne, šta ako vi sanjate?
Snovi imaju osećaj stvarnosti.
Možete verovati da plivate, letite ili se borite golim rukama s čudovištima,
dok vaše stvarno telo leži u krevetu.
Ne, ne, ne. Kada ste budni, znate da ste budni.
Oh! Ali kada niste, ne znate da niste,
tako da ne možete dokazati da ne sanjate.
Možda telo koje vi doživljavate zapravo nije tu.
Možda je cela stvarnost, čak i njeni apstraktni pojmovi,
poput vremena, oblika, boja i brojeva, možda je sve to lažno,
možda su sve to prevare koje je smislio zli genije.
Ne, stvarno.
Dekart pita da li možete dokazati lažnom ideju da vas je zli genije demon
zavarao da mislite da je stvarnost stvarna.
Možda vas je namagarčio ovaj dijabolični prevarant.
Svet, vaša percepcija njega, samo vaše telo.
Ne možete dokazati da sve to nije izmišljeno,
i kako biste postojali bez toga?
Ne biste mogli! Stoga to i ne radite.
Život je samo san, i kladim se da vam nije na kraj sela žuta kuća, zar ne?
Ne, crvena vam je, kao pravom namagarčenom tupanu koji jeste/niste.
Da li vam je to ubedljivo?
Jeste li ubeđeni?
Ako niste, dobro - ako jeste, još bolje,
jer biste time što ste ubeđeni dokazali da ste ubedljivo biće.
Ne možete biti ništa ako mislite da ste nešto,
čak iako mislite da je nešto ništa,
jer bez obzira šta mislite, vi ste misleća stvar,
ili kao što bi rekao Dekart: "Mislim, dakle postojim"
tako da i vi postojite, zaista.