Tip:
Highlight text to annotate it
X
8. поглавље - Coco - по Карлу
Mademoiselle Chanel.
Ја се дивим младој -Coco-, с обзиром колико је мало среће имала на почетку,
а постигла је оно што знамо да јесте, што је фантастичан успех.
Пуно уважавам њу и док је била дете,
с обзиром да није прошла школу, уз невероватно сиромашне родитеље,
оца кога није било, била је без ичега.
Хоћу да кажем да је почела од нуле,
тако да је фантастично све оно што је успела да постигне.
Верујем да су часне сестре биле крајње сурове,
атмосфера у самостану сигурно је била лоша.
Хигијена ужасна,
таква и исхрана.
Зими мора да је било хладно.
Вероватно је и кажњавање било страшно, молитве у немогућа доба дана.
Човек се пита како су могле преживети а да се не разболевају
од прехладе, грипа, упале плућа и свега осталог.
Били су то нељудски услови за живот.
Своју каријеру - Coco - није изградила за један дан.
Једино се у њеној харизми може наћи одговор на то питање.
Сигурно је била шармантна и полетна.
Мислим да је у младости била јако полетна,
што други нису поседовали.
Chanel је имала и своју неодољиву страну.
Chanel је поседовала урођену отменост,
једну врсту елеганције.
На фотографијама је баш тако изгледала:
дивља лепотица бујне косе,
врло ниског чела и јаких обрва.
Једна Одри Хепберн - сељанчица.
Облачила се прилично једноставно,
скоро као нека гувернанта.
Ничега лошег нема у томе.
У томе је било више елеганције него у гомили јефтиних украса
по гиздавом сатену.
Не носити целу башту на глави,
тада се готово сматрало грехом.
Ношење сламнатог шеширића
с једним перцетом,
у та времена сматрало се смелошћу.
Страшно је било то време.
Морало се преживети
у та времена, штавише звана „Belle Époque‟,
која су у суштини била прилично језовита.
Посебно су жене имале тежи пут ка успеху,
него у данашње време.
Успех је био неопходан
за налажење места под сунцем.
У суштини, био је то и нормалан честит начин, и за дивљење.
Ја лично добро схватам Coco Chanel.
Јасан ми је њен инат и њене остале особине,
с обзиром да ако је постала оно што јесте,
остварила је победу и као личност.
Њој иде у прилог то што није допуштала да је други газе.
У великој мери одатле потиче и легенда о њој.
Она је сва била од легенди направљена.
Али је имала право.
Никоме нисмо дужни за право на истину.
Она је створила једну предоџбу,
при чему јој се допадала замисао да предоџба живи и у новим нараштајима.
Сада би неко могао да каже „није све баш тако било‟.
Али, да ли је то уопште важно?
Резултат постоји. Предоџба живи.
Тај дух опстаје и даље живи.
После 100 година,
широм света има 300 Chanel бутика,
док је 1913 био само један, у -Deauville-.
Руку на срце, да ли је опште важно како?
Она је постигла успех
у нечему где нико други није успео.