Tip:
Highlight text to annotate it
X
„Google је започео као истраживачки пројекат 1996.“
„Ово је преглед развоја претраге“
Гомез: Наш циљ је, заправо, да Претрагу побољшамо тако
да она одговори на потребе корисника за информацијама.
Да их све брже и брже води до одговора које траже.
Тако да се оствари готово неприметна веза између
њихових мисли и потреба за информацијама
и резултата претраге које проналазе.
Сингал: Google је у почетку био заснован на алгоритмима
које су Лари и Сергеј развили на Станфорду,
назван алгоритам PageRank.
Они су тај алгоритам искористили да створе
потпуно нов начин претраживања Веба.
Гомез: Оно што се у том тренутку десило је
огромна експлозија садржаја на Вебу,
експлозије информација већа од било које
до тада.
Постало је све теже пронаћи
баш онај садржај који желите.
„AdWords“
Мајер: У почетку
уопште нисмо имали огласе.
И како смо почели да додајемо огласе,
било нам је веома битно да ти огласи буду подједнако релевантни
за претрагу колико и сами резултати претраге.
Такође нам је било веома важно да се они разликују
од резултата претраге.
Гомез: Огласи и Претрага су
од самог почетка били јасно раздвојени.
Претрага је имала један и само један циљ:
да корисницима пружи што релевантније информације
што је могуће брже.
„Универзални резултати“
Мејер: 1999. и 2000. године имали смо претраживач
који је функционисао фантастично,
а функционисао је фантастично за веб странице.
Једна од ствари коју смо приметили,
како је Google постајао све бољи и бољи,
јесте да су корисници све више и више очекивали од њега.
Они нису желели само веб странице.
Желели су најбоље могуће доступне информације,
била то слика или књига.
Тако смо почели да трагамо за начином на који можемо да претражујемо нове
и другачије облике садржаја.
Прво је дошла Претрага слика,
јер знамо да слика говори више од хиљаду речи,
а пуно пута би људи питали, рецимо,
шта је то тиркизно?
Значи, добили смо претрагу „шта је то тиркизно?“
и нема начина да се на то одговори
без слике.
Сингал: Након напада 11. септембра,
ми, као Google, смо изневерили своје кориснике.
Корисници су претраживали „New York Twin Towers“,
а наши резултати нису имали ништа релевантно,
ништа што је повезано са тужним догађајима тог дана
зато што је наш индекс био пописан месец дана раније
и, наравно, тада није било тих вести у индексу.
Због тога смо директно на почетној страници поставили везе до свих медијских кућа.
као што је CNN, и предложили корисницима да посете те сајтове
како би пронашли вести о том дану,
зато што је наша претрага била неуспешна.
Мој пријатељ Кришна и ја смо тада
били на конференцији и Кришна је почео да размишља о овом проблему
и рекао: „Када бисмо могли да пописујемо вести брзо
и пружимо корисницима више различитих гледишта
о истој вести,
зар то не би било фантастично?“
Тако су рођене Google вести,
специјализована услуга претраживања.
Мејер: Један од трендова који смо уочили 2002.
јесте да је Веб постао много богатији.
Већи број слика, видео снимака, различите врсте садржаја.
Почели смо да увиђамо да корисници очекују да Google
буде у стању да пронађе нешто ако то постоји на Вебу.
Није битно да ли је то текст или веб страница или вести,
они су све то желели на једном месту.
Тако да смо дошли до концепта Универзалне претраге,
идеје да можете просто да одете на Google
и да, без обзира какав садржај тражите,
ми можемо да га пронађемо.
Један од проблема који је постао приметан код Универзалне претраге је
то што смо, у ствари, мешали бабе и жабе.
Сингал: Замислите да су бабе веб странице,
а да су жабе слике.
Када посматрамо рангирање слика,
знамо колика је размера неке слике,
колико је слика велика, колико пиксела слика има.
Да ли је црно-бела или у боји?
Сви ови сигнали су релевантни само за слике,
али нису релевантни за веб странице.
Зато је Универзална претрага представљала веома тежак задатак
када смо је осмишљавали јер систем још увек није био довољно развијен.
Мајер: На крају смо почели да постављамо ставке
на врх или на дно странице,
или негде у средину
јер нисмо имали прецизнији начин
за утврђивање релевантности,
посебно за различите типове медија.
Сингал: Током година смо
у значајној мери унапредили систем
и данас почињемо да постављамо
неколико врста информација на више положаја
на страници резултата
како наши алгоритми постају све бољи и бољи.
„Брзи одговори“
Гомез: Наш циљ је да омогућимо да побољшања која обавимо
у толикој мери буду оно што желите
и да се тако добро уклапају у
оно што тражите
да чак ни не приметите да се то догађа.
Када се осврнемо на то, очигледно је да је тако
одувек требало да буде.
Мензел: Када вам је потребна конкретна информација,
Google покушава да вам пружи управо то
помоћу Брзих одговора.
Узмимо спортске резултате, на пример.
Желите да сазнате тренутни резултат.
Желите да знате колико је висок Емпајер стејт билдинг?
Рајт: Желимо да корисници дођу на Google
и да што пре пронађу информације које траже.
Уз Инстант чак није потребно ни да откуцате
целу мисао.
Није потребно да притиснете Enter.
Можете да откуцате било шта, рецимо „bike h“,
и одмах ту ћемо вам приказати резултате
пре него што и довршите мисао.
„Будућност претраге“
Мензел: Померамо границе
начина на који, у основи, остварујете интеракцију
са самим прегледачем.
Помоћу Претраге према слици можете да користите саму слику
као унос за претрагу.
Сингал: Ради се о томе да су нашим корисницима потребни
много комплекснији одговори.
Мој сан је одувек био да направим рачунар као у „Звезданим стазама“.
У мом идеалном свету
могао бих да дођем до рачунара и питам:
„Које је најбоље време за сетву у Индији,
имајући у виду да је монсун поранио ове године?“
А када будемо могли да одговоримо на то питање,
што данас не можемо,
људи ће тражити одговоре
на још комплекснија питања.
Све су ово реалне потребе за информацијама.
Ако Google одговори на ова реална питања
наши корисници ће знати више
и биће задовољнији у својој потрази за знањем.