Tip:
Highlight text to annotate it
X
(Музика)
Покушаћу да испричам причу о речнику електричних појомова
и бацим светло на њихов историјски развој.
Све је почело пре 2600 година.
Сматра се да је антички филозоф
Талес из Милета био први који је посматрао појаве
које бисмо данас назвали електричним феноменима.
Он је открио да комадић ћилибара, кад се протрља крзном
може да подигне комадиће сламе.
На Талесовом језику, ћилибар се звао електрон.
Дуго времена, то је било све што се знало о овој појави.
Тек након 2200 година
настављено је проучавање
особина ћилибара.
Вилијам Гилберт, енглески научник је у
седамнаестом веку открио да постоји
и други материјали који могу да привлаче друга тела
као и ћилибар,
Нашао је да они могу да привуку и друга тела осим сламе.
Гилберт је телима сличним ћилибару дао име
по грчкоје речи за ћилибар.
Назвао их је "електрици".
Неких 40 година касније, у оближњем Норвичу,
Сер Томас Браун је наставио да изводи експерименте.
Он није уочио ништа ново
али је у описима експеримената
сковао реч коју и данас користимо.