Tip:
Highlight text to annotate it
X
Ватикан: капитол Католичке цркве, дом папе, власник импресивне колекције
уметности и историје, а све то унутар граница најмање државе на свету која
се може обићи пешке за само 40 минута.
Како је, заправо, настала ова мала држава?
Кратак одговор је "захваљујући Мусолинију", а дуг одговор је ђаволски компликован
зато ево упрошћене средње верзије:
Папе су урправљале Папском државом која је обухватала велики део данашње
Италије. Током хиљадугодишње владавине сазидали су Базилику светог Петра,
највећу цркву на свету, као и зид око подножја брда званог
Ватикан, на коме се базилика налазила.
Али суседна Италија је сматрала да би Рим био феноменалан главни град за њу
те је освојила Папску државу.
Уништене државе, папа се сакрио иза ватиканских зидова и одбио да
прихвати постојање Краљевине Италије, док се, истовремено, бунио због
тога што га је заробила држава која, по њему, не постоји.
Не желећи да ризикује религиозни грађански рат тако што би га се отарасила, Италија је одлучила да
сачека, верујући да ће се сам предати, али религија је све само не попустљива:
и 1, 2, 3, 4, 5 папа и 60 година касније, ништа се није променило.
То нас доводи до Бенита Мусолинија, тадашњег премијера Италије коме је досадило папино
кукање италијанским католицима о свом самозатварању, тако да је Мусолини
мислио да може да добије политичке поене склапањем уговора који је изгледао овако:
1) Италија даје територију Ватикана папи
и…
2) Италија даје много новца као извињење
За узврат
1) Папа прихвата постојање Италије и
и…
2) Папа пристаје да остане неутралан у политици и ратовима.
Ако би то "случајно" било потребно.
Уговор је потписан и нова држава - Ватикан је рођена.
Тако да, данас, мала држава на брду има све што се од државе очекује:
своју владу која доноси своје законе које примењује помоћу своје полиције, која људе
који их крше затвара у свој затвор.
Такође има и своју банку и штампа своје поштанске марке и издаје своје регистарске таблице,
иако само њени држављани могу да возе унутар граница највероватније због ужасног,
ужасног паркинга. Као прави знак државности Ватикан има и свој
врхунски интернет домен: .VA
Али, упркос свему томе Ватикан заиста није попут осталих
држава. Спремите се јер почиње уврнути део:
Да бисмо схватили Ватикан, постоје два човека и две ствари за које морамо знати:
чувени папа, невероватно збуњујућа Света столица, држава Ватикан и
и уз то скоро потпуно непознати краљ Ватикана.
Али прво папа: који добија престо са кога извршава функцију бискупа
свих католика у Риму.
Заправо, сви бискупи у Католичкој цркви добијају своје престоле, али зато што је
Римски бискуп такође и Папа, његов престо је посебан и има своје посебно име: Света столица.
Када год папа умре или се пензионише започиње својеврсна игра престола да се одреди ко
ће од бискупа седети на Светој столици.
И док се Папе смењују, престо остаје. Због тога се Света столица не односи само
на престо већ и на правила која Католичку цркву чине Католичком црквом.
Када је Мусолини склопио горе поменути уговор, технички је земљу дао
Светој столици, која је, веровали или не, правно лице у међународном
праву. Када год чујете Света столица помислите на, компанију "Католичка црква" чији
је генерални директор папа.
Сада, назад на краља. Краљ Ватикана има апсолутну, неограничену власт
унутар граница, а то Ватикан чини једном од само шест преосталих апсолутних
монархија на свету, у које спадају Брунеј, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Свазиленд.
Због краљеве неограничене власти Ватикан не може да буде члан ЕУ јер она прима
само демократије.
Иако, стрикно говорећи, Ватикан има законодавну власт, сачињену
од кардинала које бира папа, краљ може да одбије њихове одлуке
било када и из било ког разлога.
Па зашто онда никада нисте чули за ватиканског краља? Зато што, иако су краљ и папа
две различите функције, њих истовремено обавља исти човек,
што као занимљиву последицу има то да је, због тога што су папа кога бирају
и краљ који је свемоћан иста особа, Ватикан једина изборна апсолутна
монархија на свету.
Ова двострука позиција чини Ватикан тако тешким за размрсити, јер папа,
зависно од ситуације може да се делује или као краљ Ватикана или
као папа Свете столице.
Капирате? Не? Ок, ево аналогије:
Замислите да успешна интернационална компанија, на пример Grey Industries, има генералног директора који је
убедио САД да дају једно од својих острва комапнији која га је онда прогласила
за нову државу - Greytropolis, са апсолутном монархијом као начином управе и
законом по коме је краљ Greytropolis-а, по дефиницији, генерални директор Grey Industries-a.
Сада је прилично јасно да ће директор преместити седиште компаније
у нову државу, како би закони државе користили компанији, а
глобални домет компаније користио држави. Што се човека у средини тиче, понекад је боље
бити директор, а понекад је боље бити краљ.
У суштини то је Ватикан.
Али, ако сте и даље збуњени, не брините чак ни осталим државама није сасвим јасно.
На пример Уједињене Нације као члана имају Свету столицу - корпорацију, али не и Ватикан -
истинску државу. Такође Света столица издаје пасоше ватиканским држављанима које
остале државе прихватају иако је те пасоше издала компанија, а не држава.
А што се држављана Ватикана тиче, они су вероватно најчуднија последица
папине двоструке улоге као религиозног вође и као монарха.
И док друге државе производе нове држављане кроз вечно популарни процес људске репродукције,
Ватикан то не чини. Нико у Ватикану није рођен као држављанин, а то није само зато што
нема ни једне једине Ватиканке.
Једини начин да постанете држављанин је да вам краљ Ватикана додели држављанство.
А краљ ће вам дати држављанство ако радите за папу, који је у ставри краљ.
Зато што је краљ свемоћан, ваше држављанство је у његовој вољи. Ако дате отказ на
посао за папу, краљ, који је такође и папа, ће вам одузети држављанство.
Ова правила доводе до тога да Ватикан нема сталну популацију о којој би се могло говорити.
Он има само око 500 држављана, што је мање од броја људи који живе у једном
небодеру у многим државама, сви ови држављани раде за Свету столицу као кардинали,
дипломате, папино обезбеђење или раде друге "католичке" послове.
Тако да је боље схватити Ватикан као својеврсно суверено корпоративно седиште које
даје привремено држављанство својим менаџерима него као прави град-државу попут Сингапура:
који има саморепродукујуће становништво које је укључено разноврсне економске
активности што Ватикан нема.
Али на крају крајева, свет није заинтересован за Ватикан због држављана
унутар његових зидина, већ због милијарде верника његове цркве ван тих зидина.